Moj govor na prvoj proslavi Evropskog dana jezika u Staroj Pazovi, čiji je LINGO bio inicijator i ko-organizator.
Stara Pazova, 26. septembar, 2013.
Velika mi je čast da na ovom skupu kažem par reči
o jeziku, pre svega kao veliki ljubitelj jezika, ali, eto, i kao jezički
profesionalac. Nije mi cilj da zastupam bilo kakav stav, jer
smatram da je mnogo važnije otvoriti neka pitanja, koja će slušaoce naterati da
razmišljaju.
Takođe mi nije cilj da govorim o važnosti jezika.
Smatram da je u današnje vreme postalo itekako jasno šta znači znanje jezika,
maternjeg, kao i stranog. Radije bih da se na ovaj evropski praznik jezika osvrnem
na pitanje fenomena, koji je u poslednje vreme itekako prisutan. Naime, radi se
o promenama u jeziku.
Ova pojava vrlo često zna da uznemiri duhove i
podstakne raznolike diskusije, kako kod nas, tako i u svetu.
Činjenica jeste da se jezici menjaju. Oni moraju
da se menjaju, jer su vezani za ljude, koji se isto tako se menjaju.
Ono što se sa sigurnošću može tvrditi jeste da se
jezici često menjaju u doba velikih tehičkih/tehnoloških otkrića. Tada se
pojavlju mnoge stvari koje zahtevaju određeno ime, te nastaju nove reči. Tako
je bilo prilikom Gutenbergovog otkrića štampe. Zatim kod otkrića telefona (A.G.
Bel), sama priroda komunikacije se promenila, nova vrsta dijaloga je stupila na
scenu. Radio i televizija doneli su nove sintagme u upotrebu kao što su: sportski
komentar, vremenska prognoza, prenos uživo itd.
Internet je poslednje dostignuće koje je dovelo do
jezičke revolucije. Postavlja se često danas pitanje: Šta se dešava sa jezikom
u tzv. „virtuelnom svetu“? Kako se ponaša jezik na web sajtovima, blogovima, na
Tviteru ili Fejsbuku..? Šta označava fraza „techno-speak“, u prevodu
„tehno-govor“?
Otprilike, to bi bilo ovo: ako vam se svidi neka
slika ili blog „entri“, a u to vreme ste na Fejsbuku, vi ćete ga „lajkovati“. A
ako vam se VEOMA svidi, vi ćete ga „šerovati“, tako da to svi vaši „frendovi“
vide. To neće videti samo oni koje još niste „adovali“, kojima ste tek poslali „rikvest“ ili oni koje
ste, ne daj Bože, „anfrendovali“! Ali, to je Fejsbuk, šta ćemo sa Tviterom?!
Naravno, odmah ćete tvitovati da to svi vaši „foloveri“ vide. Ali, nikako ne
zaboravite da stavite neki „haštag“. A ako vam se ta slika ili pomenuti „entri“
toliko svide da želite da ih sačuvate, da ne kažem „sejvujete“, vi ćete ih,
konačno, DAUNLOUDOVATI! (Oh, kao lepa i prirodna, „domaća“ reč)... I tako
dalje... Nove reči ulaze u jezik, sa novim Internet-komunikacijskim fenomenima...
Kao što vidite, ove se promene odnose samo na
leksički fond, tj. na reči. Struktura jezika ostaje ista, nastavci za glagole,
glagolska mesta u rečenici ostaju ista.
Jezički puristi tj. „čistunci“ su veoma zabrinuti
za stanje jezika i svaku promenu vide kao pretnju očuvanju jezika, kao svojevrsnog
„kvaritelja“. S druge strane, tu su i jezički liberali, koji su mnogo fleksibilniji
i raspoloženiji da dočekaju promene u jeziku.
Pa, dobro, nije da ni jedni ni drugi nisu u pravu.
Šta je loše u bogaćenju jezika novim terminima, kojih ionako ima svega nekoliko
stotina, u odnosu na ko zna koliko stotina naših reči. (Po mojim saznanjima, nema
preciznih podataka. Gruba procena je da engleski jezik ima oko milion reči).
Veći broj reči jednog jezika utiče na to da govornici proširuju svoju svest,
zar ne?!
Da. Ali, želela bih ovde da ukažem na još jedan
fenomen. Ili dva...
Ja jesam profesor engleskog jezika, volim ovaj
jezik, skoro kao i svoj maternji, ali i meni zasmetaju neke pojave. Nisam
jezički čistunac, ali uzmimo, na primer,
tzv. „jezičku lenjost“ (novi lingistički termin?!).
Istina je da zbog tehnološkog razvoja mnoge reči
ulaze u naš jezik i da je neke nemoguće prevesti. Međutim, se neke ipak mogu
prevesti i tako bi izbegla rogobatnost u izražavanju ili pisanju. „Folover“ je
pratilac, „rikvest“ je zahtev, poziv, „adovanje“ je dodavanje itd. Ali, to, verujte,
i nije tako strašno. Teško je da će ti englesko-srpski „parnjaci“ uću u
zvanični srpski vokabular. A šta kada
vas voditelj na TV-u posle, nesnosnog bloka reklama, dočeka sa „Dobrodošli
nazad!“
E, to nas
dovodi do druge pojave, do „jezičkog snobizma“! Sada... Da li je voditelj
isuviše lenj da prevede englesku korespondirajuću frazu „Welcome back“ ili je u
pitanju nešto drugo? U prirodi je čoveka da voli da se predstavi da je pametan,
da je „u trendu“, da je... da je „IN“! I zato umesto prevoda na naš jezik imamo,
dobijamo jednu anglo-srpsku goropad, tipa: „fešn vik“, „bekstejdž“, „mejkap“, „hepening“,
„ivent“ i, konačno poslednji, ali ne i manje važan, a meni ipak nekako drag
„STAJLING“...
Ali, ovde ću stati da ne budem baš potpuni
„hejter“ i da ne počnem da „trolujem“, poželeću vam:
SREĆAN
EVROPSKI DAN JEZIKA!
Danijela Grozdanić,
Нема коментара:
Постави коментар