,,MARSOVAC'' ili KAKO JE ZEMLJANIN PAO NA MARS!

           Opet nam se javlja naš dopisnik sa Marsa, a.k.a. naš profesor crtanja - jedan, jedini, neponovljivi - Booojan Đukić!

            Ovoga puta na redu je osvrt na film "Marsovac" sa Metom Dejmonom (Matt Damon), koji je i u našim bioskopima od 1. oktobra. Istovremeno, Bojan je film uporedio i sa istoimenom knjigom, koja se može naći u našim knjižarama!

             Srećno gledanje i čitanje! Kojim god redosledom...

           DA LI SE još sećate straha ili sna koji ste verovatno imali kad ste bili mali - - odlazite sa društvom ili porodicom negde, u nepoznato... i iznenada, tek tako, ostajete sami..? Njih (kao da) nema više a vama, samom (samoj) i nesnađenoj (nesnađenom) u nepoznatom, jedino preostaje zbunjenost... prestravljenost, plakanje, verovatno i panika... i zasigurno povratak potrebe za korišćenjem pelena..?

            Otprilike tako bi mogli da se opišu nagoveštaji odrastanja i shvatanja neumitnosti da kad-tad dolazi vreme neumitne samostalnosti, oslanjanja samo i jedino na sebe samog, bez obzira na (ne)poznatost novih okolnosti i činjenicu kako se mora izaći iz komfora ustaljenih navika, možda čak i ,,okova" spoznaje o svetu kakav (smo pretpostavljali ili znali da) jeste.

        Upravo TO - - ili nešto slično, događa se junaku romana THE MARTIAN (Marsovac, napisao Endi Vir) - Marku Votniju (Met Dejmon) koji pod iznenadnim po život opasnim meteorološko-klimatskim okolnostima za astronautsku ekspediciju na planetu Mars biva greškom proglašen za nestalog i mrtvog - i OSTAVLJEN sam samcijat na, za ljudsko biće, najnegostoljubivijoj zamislivoj planeti, sa od posade ostavljenom privremenom mini-bazom i zalihama vazduha i hrane za oko mesec dana..! Okolnosti pod kojima bi se ovakva priča ispripovedala diktirale bi neumitan brz kraj - ali ne i za našeg prpošnog deliju koji je botaničar i pritom vrlo bistre pameti i dobrog sećanja na sve one, nama ,,običnim ljudima" dozlaboga dosadne časove iz biologije, hemije i fizike. I zaista, Votni uprkos svim katastrofalnim okolnostima i činjenicama odlučuje da zavrne rukave, ignoriše nemogućnost bilo kakvog uspostavljanja veze sa drugarima iz posade uveliko na putu povratka na Zemlju sa čijom kontrolom leta takođe nije u stanju da komunicira i do krajnjih granica mašte, dovitljivosti i naučnog znanja - kao i raspoloživih materijala - ,,izprostolikuje" produžetak svog života, ishrane, obnavljanja zaliha vazduha koji mora ,,da rodi" kako bi išta mogao ,,iz vazduha da stvori" i nekako ostvari nemoguće: da uzgaja krompir na tlu iz koga ništa ne može da raste, popravi šta nije bespovratno uništeno u meteorološkoj kataklizmi, prilagodi zakone fizike i hemije koji potpuno drugačije funkcionišu na Zemlji a na sasvim deseti način na Marsu i potom krene na put od par hiljada kilometara ,,marsovskim kombijem" sa prikolicom do bespilotne sonde koja je mnogo ranije aterirala i ne samo javi ljudskoj rasi koja ga uveliko oplakuje kao palog heroja da je živ i zdrav, već i da dotično ,,sokoćelo" osposobi da poleti sa sveta na kome je jedino živo biće (ne računajući, naravno, krompire koji su uspeli da rađaju zahvaljujući sadržaju koji kao jako mali ostavljamo u pelenama) - a sve pod suludom pretpostavkom da će se ,,nekim čudom" naći neko u orbiti da ga prihvati i vrati kući, na Zemlju.

Ako ne bi bio vozilo na struju, na Marsu niko ne bi čuo kad pukne neispravni auspuh...

  

Međuplanetarna letelica sa imenom rimskog boga koji je bio ekvivalent grčkom bogu rata koje nosi

Crvena Planeta

      Roman - kao i film u režiji Ridlija Skota - je oda ljudskoj neuništivosti, upornosti, inatu i odbijanju da je nadanje uzaludno. Dodatnu napetost radnji daju ne samo dramatične i pogibeljne okolnosti na Marsu, već i promena situacije na Zemlji kada se otkriva da je skoro prežaljeni astronaut živ, zdrav i vrlo inventivan. Dodatnu dramu čini neuspeh agencije NASA da lansira letilicu sa zalihama za posadu Aresa kako bi mogli da se okrenu i pođu nazad po svemirskog brodolomnika i - neočekivana pomoć od još neočekivanijeg zemaljskog saveznika.

Hrabra posada Aresa sa Markom Votnijem (gornji red, prvi s desna)

          Film se očekuje u svetskim - kao i našim bioskopima - sredinom novembra ove godine, međutim za nas su vrlo zanimljive dve pretpremijere koje su nedavno održane... jedna ,,klasična" i za probranu publiku među kojom se našao i jedan istinski svemirski veteran-heroj - drugi čovek koji je stupio na tle Meseca, Baz Oldrin...

Kada je skovan termin ,,div-junak", deda-Baz je svakako bio viđen za jednog od nosilaca titule

... a druga ,,neklasična" u svakom zamislivom smislu - U SVEMIRU (!!!) za celokupnu posadu Internacionalne svemirske stanice (ISS) kojoj je jedino bilo zabranjeno da za bestežinsko bioskopsko uživanje izkoka obilje kokica..!

U beskraju svemira i malobrojnim gledaocima bioskopska sala beše tesna...

Rasplet vrlo uzbudljivog zapleta priče samo može da se nasluti a ko nema strpljenja da dočeka odlazak u bioskop po svoju dozu ,,hepi enda" neka se zadovolji odličnim prevodom romana koji može da se kupi po pristupačnoj ceni na skoro svim srpskim novinskim kioscima.

            Uživajte!

• Marsomir Brodolomović