“London’s Burning 2011” ili “Moj si London našao da lomiš!”

London's burning, London's burning.

Fetch the engines, fetch the engines.

Fire, Fire, Fire, Fire!

Pour on water, pour on water.

            Ovo su stihovi čuvene engleske pesmice za decu, koju klinci u školi LINGO uče. Zašto da ne?! Pesmica je pamtljiva, lagana, pevljiva. I čini mi se da je klinci baš vole. Osim toga, kada je učimo, uvek naučimo bar nešto o glavnom gradu Velike Britanije. Klinci i treba da uče o različitim zemljama i kulturama, još od malih nogu. Međutim, poslednjih nekoliko dana ova bezazlena pesmica, tj. “nursery rhyme”, dobija potpuno nove konotacije.

            U subotu je ubijen momak i to je podstaklo pobunu kakvu Britanija ne pamti. U Londonu kao da je zapretio povratak onog Velikog požara iz 17. veka (The Great Fire, 1666). Od londonskog predgrađa Totnem (Tottenham - Mi pogrešno prenosimo: Totenhem) nasilje, krađe, paljevina su se preselili i u druge engleske gradove. Policija kao da posustaje (zbog, kako BBC prenosi ”pogrešne taktike”/”wrong tactics”), ne mogavši da ukroti toliku razbijačku energiju. Vlada razmišlja da angažuje i vojsku. Već viđeno?! Da, naravno, ”Kosovo za patike”-miting kod nas (prošao je bez vojske, doduše). Međutim, kada u Britaniji vojska mora da interveniše, to je onda ”nešto”! Kod nas se to, manje-više, i može očekivati. Nažalost.

            U poslednje vreme, veoma politični Morisi (Morissey), frontmen nekadašnjeg benda The Smiths, izneo je svoje stavove, kritikujući britanskog premijera Dejvida Kamerona (David Cameron). Pored nekoliko ljudskih života, još neizmerene materijalne štete, bezbroj hapšenja, u nemirima je nastradao i restoran čuvenog britanskog TV kuvara Džejmija Olivera (Jamie Oliver). To se desilo i mančesterskom butiku Pretty Green, Liama Gelehera (Liam Gallagher – znate ga po njegovom ”srpskom” imenu - ”Galager”), iz čuvene grupe Oasis. Grupa Kaiser Chiefs i pevačica Kejt Neš (Kate Nash) su, na svojim Twitter nalozima objavili da će učestvovati u velikom čišćenju poharanih delova. Reverend and the Makers su već objavili pesmu, inspirisanu nemirima. To je, otprilike, uticaj Nemira 2011 na savremenu pop kulturu.

            Gadno je neko doba, očigledno, nastupilo za Britaniju, zemlju koja je poznata kao ”mešana salata”, sa mnogo kulturnih, verskih raznolikosti, zemlju sa mnogo emigranata, posebno iz Indije, Pakistana, Jamajke, Somalije itd.. Zato se osim sveukupne socijalne situacije, u kojoj žive mnogi od ”pobunjenika” (veoma zanimljiva arhaična reč!), nagađa da li ima i neke rasno-političke pozadine. Ne razumem zašto, jer ta raznolikost bi trebalo da bude prednost! Znate ono - The more the merrier, Lepota je u razlikama...

Ali... Ljudi to ne shvataju. Za ljudski rod je to, nažalost, još uvek samo ideal, nešto nedostižno.

            Bilo kako bilo, engleski Parlament i premijer Kameron čekaju ”stohiljaditi potpis” na peticiju, na osnovu koje Parlament može da izglasa ukidanje socijalne pomoći ljudima kao što su ovi demostranti. U Britaniji, inače, socijalnu pomoć primaju i alkoholičari, kao i trudnice tinejdžerke! To je već dosta poznat britanski problem. Naime, tinejdžerke se odlučuju na rađanje dece, jer im Vlada obezbedi stan i finansijsku ispomoć.

            I dok se u diskusiju o britanskim nemirima uključuju i desničari, koji vatreno osuđuju ove ”gnevne mlade ljude” i levičari, koji ih brane, klincima u našoj školi ne preostaje ništa drugo nego da i dalje pevaju ”London’s Burning” kao i do sad.  Jer... suviše su mali da ih to tangira, ali i zato što je nama, u našoj zemlji, malo dosta svega. Što bi se reklo, ”dejà vu”/već viđeno.

A povrh svega, naši klinci jako lepo pevaju!

Do ponovnog čitanja!

Danijela