ADAPTACIJA 2

Drugi naš članak o adaptaciji dece na novu edukativnu sredinu. Ovog puta, Vaša škola LINGO se pozabavila adaptacijom dece na vrtić. 

ADAPTACIJA NA VRTIĆ

            Prvi septembar je pred vratima. Za mnoge mališane to znači polazak u vrtić. To unosi velike promene u funkcionisanje porodice kao celine, ali i svakog njenog člana pojedinačno. Funkcionisanje porodice mora se reorganizovati i prilagoditi zahtevima ustanove.

Polazak u vrtić za najveći broj dece predstavlja prvo odvajanje od roditelja (pre svega, od majke) na duže vreme, ali i prvi susret sa većim brojem nepoznatih osoba (kako dece, tako i odraslih).

                                                   Pre i posle adaptacije

Roditelji, s druge strane, po prvi put prepuštaju, za neko vreme, odgajanje svog mališana nepoznatim osobama (vaspitačicama). Zato ih more brojne brige:

- kako će se dete snaći u novoj situaciji,

- kako oni sami treba da se ponašaju,

- kako da olakšaju detetu proces adaptacije i mnoge druge.

U vrtićima je zato septembar upravo mesec posvećen adaptaciji. Vaspitači su stručno osposobljeni za sprovođenje aktivnosti koje su i osmišljene s ciljem da se dete što bezbolnije odvoji od roditelja i što pre privikne na kolektiv.

            Proces adaptacije je individualan i zavisi od brojnih činilaca, između ostalog od uzrasta deteta (mlađoj deci potrebno je više vremena).

Mlađa deca, po pravilu, burno reaguju, intenzivno plaču, otvoreno izražavaju protest pri odvajanju od roditelja, što je sasvim očekivana reakcija. Ali, takva burna reakcija je, obično, kratkotrajna: dete plače neko kraće vreme, a onda, čim mu nešto privuče pažnju, prestaje i uključuje se u igru. Ovo može da se ponovi nekoliko puta u toku dana, ali sve to brzo prođe. Neka deca prvog dana ne pokazuju otpor, ali se on, obično, javlja posle nekoliko dana, kada shvate da će u vrtić morati da dolaze svakodnevno.

Starija deca, obično, ne reaguju tako burno kao mlađa. Ona, najčešće, poslušno ulaze u sobu, ali se povlače, ćute, ne komuniciraju sa vaspitačicama i drugom decom. Ponekad mogu da odbijaju hranu, da imaju problema sa zaspivanjem i snom, da budu plačljiva. Neka deca mogu da reaguju regresijom u ponašanju, tj. vraćanjem na za ranije uzraste karakteristične, a već savladane i prevaziđene, oblike ponašanja (navike hranjenja, higijenske navike i sl.). Takve promene su prolaznog karaktera i nestaju kada se dete prilagodi novoj sredini.

Bitno je istaći da se većina dece lako adaptira na vrtić (za oko 2-3 nedelje kontinuiranog dolaženja u vrtić). Ne preporučuje se prekidanje dovođenja deteta u vrtić dok traje proces adaptacije, pošto se time on otežava i produžava.

                      Wikimedia Commons

Roditeljima se, takođe, preporučuje da prilikom dovođenja deteta u vrtić ne pokazuju uznemirenost (iako je sasvim prirodno da je osećaju), pošto se ona prenosi na dete. Zato je veoma važno, prilikom ostavljanja deteta u vrtiću, sa njim se kratko pozdraviti i odlučno otići. Nikako se ne preporučuje da se roditelji po nekoliko puta vraćaju i opraštaju sa detetom.

Po povratku deteta iz vrtića, naročito u periodu adaptacije, trebalo bi provoditi što više vremena sa njim. Igrajte se, šetajte, čitajte mu omiljene priče... Prosto, radite sve ono u čemu Vi i Vaš mališan uživate!

Posle izvesnog vremena, dete će se navići na novi prostor, vaspitačice, drugu decu, ritam života i rada u vrtiću, što će mu omogućiti da se uključi u sve aktivnosti vrtića, ali i brojne aktivnosti koje mu se nude izvan vrtića.