Konverzacija – aktivnost mi je najmilija!

Ako ste tek počeli da učite engleski jezik, naše jezičke mašine će vas prepoznati kao, „male, mlade i zelene“ . Međutim, ako već imate iskustva u učenju engleskog jezika, vi ste za nas „iskusni“ i „odrasli“  i jedan dobar konverzacijski kurs engleskog jezika vam može doneti mnogo dobrog.

Cilj učenja nekog jezika oduvek je bio i uvek će biti govorenje tog jezika. Možete potrošiti sate i sate na tzv. „biflanje“ reči ili čitavog rečnika napamet, revnosno učenje gramatičkih pravila i gde ste onda? Onda ste kao u snu, kada trčite, mučno pomerate svoje noge, ali rezultat izostaje. Isto je i sa govornim jezikom. Gomila informacija bez prave sistematizacije je bespotrebna! Ono što je potrebno učenicima stranog jezika jeste KONVERZACIJA.

Nije teško zaključiti, a i svima nam je jasno, da se jezik najbolje „propriča“ ako se nalazite na govornom području tog jezika. Sigurno imate „tog jednog prijatelja“, koji je otišao u nepoznatu mu zemlju, nepoznatog jezika... Kad, posle određenog vremena, eto njega – govori taj jezik kao da mu je maternji! Govorno područje zaista čini čuda za učenike stranih jezika!

Međutim, mnogi ljudi, usled životnih okolnosti, vremena, afiniteta itd. nemaju prilike da odu u Veliku Britaniju, SAD ili Australiju, gde se, kao što znate, govori engleski jezik.

Škola LINGO vam nudi nešto što je najbliže gore opisanom iskustvu izmeštanja u novu sredinu, a to je naš, sada već popularni, kurs konverzacije i poslovne komunikacije, pod nazivom „iSpeak“.  Retki su u Srbiji oni koji imaju prilike da razgovaraju sa autentičnim govornicima engleskog jezika. Iskoristite tu mogućnost, mnogostruko će vam se vratiti!

Na konverzacijskim časova u našoj školi, očekuju vas čaj, kolačići i razgovor ISKLJUČIVO na engleskom jeziku, baš kao što to Englezi rade! Strictly English!

(Zapravo, ovo je samo delimično tačno. Naime, danas kada čujete: „What did you have for tea? A soup?“, nemojte da vas to iznenadi. Danas je „5 o'clock tea“ sinonim za obrok, posle ručka, a pre večere, koji je mnogo više od ispijanja  čaja.)

5 o'clock tea!

Potrudićemo se da uz živahan razgovor, na mnoge zanimljive teme, i vi osetite potrebu da se uključite u razgovor i tako pobedite strah i srušite sve jezičke barijere.

Mnogi su se uplašili („Jaooo! Pa, kako ću i šta ću ja tu? Nisam progovorio/la ko zna koliko godina...“). Ali, nemojte strahovati za svoju bezbednost. U sigurnim ste rukama! U školi LINGO trudimo se da učenje nikako ne bude mučenje, već da ono ide prirodnim putem, bez nametanja tempa, tema niti obaveze.

Na kraju krajeva, ČEMU VAM SLUŽI ZNANJE STRANOG JEZIKA AKO NE MOŽETE DA GA UPOTREBITE?!

                                  I Bogi i Bekol su pili čaj.

                                 A  tek što su govorili engleski...

I za kraj:

KEEP CALM

AND

SPEAK ENGLISH.

Vaš LINGO

Komparacija prideva (Positive, comparative, superlative)

Hello, it's Grammar Time again! Pozabavićemo se komparacijom predeva.

Are you ready..?

Odlično! Krećemo!

Kod komparacije prideva u srpskom, kao i u engleskom jeziku, postoje tri stepena poređenja: pozitiv, komparativ i superlativ.

Oblici komparativa i superlativa se grade na sledeći način:

1. nastavci – (e)r i –(e)st (kada se pridev završava na –e, dodaje se samo –r/-st!)

2. “more“ i „the most“ ispred prideva

– (e)r i –(e)st

·        1.  pridevi od jednog sloga

hot – hotter – the hottest*

cold – colder – the coldest

nice – nicer – the nicest

wet – wetter – the wettest*

*Kada se pridev sastoji od kratkog samoglasnika i završava na suglasnik (npr. hot, wet, thin…), taj završni suglasnik se duplira! (hotter, wetter, thinner…)

·         2. kratki predevi koji se završavaju na „y“ (-y prelazi u -i)

dirty – dirtier – the dirtiest

dry – drier – the driest

Ipak, moramo da napomenemo da postoji određen broj prideva (na sreću, nema ih mnogo!), gde i pored toga što su u pitanje jednosložni pridevi, ne dodajemo –er i –est, već ispred njih stavljamo more i the most!

(Eto… Šta ćete… Čisto da bude zabavnije… Hmmm…)

Dakle:

fun - more fun - most fun (NIKAKO funner / funnest)

real - more real - most real (NIKAKO realer / realest)

right - more right - most right (NIKAKO righter / rightest)

wrong - more wrong - most wrong (NIKAKO wronger / wrongest)

More i The most

·         3. Višesložni (“dugi”) pridevi

More i the most ispred prideva

beautiful – more beautiful – the most beautiful

intelligent – more intelligent – the most intelligent

·        4.  Nepravilni pridevi

good – better – the best

bad – worse – the worst

far – farther –the farthest

UPOTREBA:

KOMPARATIV se koristi kada je jedna osobina kod jednog entiteta (čoveka, predmeta itd.) IZRAŽENIJA nego kod drugog!

Ashley is prettier than Jane. = Ešli je lepša od Džejn.

London is bigger than Monte Carlo. = London je veći od Monte Karla.

SUPERLATIV se koristi kada je neka osobina nekog entiteta (čoveka, predmeta) NAJIZRAŽENIJA od te osobine od SVIH predmeta u grupi!

Ashley is the prettiest girl in the class. = Ešli je najlepša devojka u razredu.

Rio is the most interesting city in the world. = Rio je najzanimljiviji grad na svetu.

I na kraju, jedan video koji smo spremili za vas i koji sumira sve ovo:

Vežbanja:
https://learnenglish.britishcouncil.org/en/english-grammar/adjectives/comparative-and-superlative-adjectives

https://www.ego4u.com/en/cram-up/grammar/adjectives-adverbs/adjectives/exercises

Više videoa na:
https://www.youtube.com/user/LINGOschool/videos 



AKO IMATE PITANJA, POSTAVITE IH U KOMENTARIMA! VRLO RADO ĆEMO VAM ODGOVORITI!

Pozdrav,

Danijela&LINGO

ADAPTACIJA 2

Drugi naš članak o adaptaciji dece na novu edukativnu sredinu. Ovog puta, Vaša škola LINGO se pozabavila adaptacijom dece na vrtić. 

ADAPTACIJA NA VRTIĆ

            Prvi septembar je pred vratima. Za mnoge mališane to znači polazak u vrtić. To unosi velike promene u funkcionisanje porodice kao celine, ali i svakog njenog člana pojedinačno. Funkcionisanje porodice mora se reorganizovati i prilagoditi zahtevima ustanove.

Polazak u vrtić za najveći broj dece predstavlja prvo odvajanje od roditelja (pre svega, od majke) na duže vreme, ali i prvi susret sa većim brojem nepoznatih osoba (kako dece, tako i odraslih).

                                                   Pre i posle adaptacije

Roditelji, s druge strane, po prvi put prepuštaju, za neko vreme, odgajanje svog mališana nepoznatim osobama (vaspitačicama). Zato ih more brojne brige:

- kako će se dete snaći u novoj situaciji,

- kako oni sami treba da se ponašaju,

- kako da olakšaju detetu proces adaptacije i mnoge druge.

U vrtićima je zato septembar upravo mesec posvećen adaptaciji. Vaspitači su stručno osposobljeni za sprovođenje aktivnosti koje su i osmišljene s ciljem da se dete što bezbolnije odvoji od roditelja i što pre privikne na kolektiv.

            Proces adaptacije je individualan i zavisi od brojnih činilaca, između ostalog od uzrasta deteta (mlađoj deci potrebno je više vremena).

Mlađa deca, po pravilu, burno reaguju, intenzivno plaču, otvoreno izražavaju protest pri odvajanju od roditelja, što je sasvim očekivana reakcija. Ali, takva burna reakcija je, obično, kratkotrajna: dete plače neko kraće vreme, a onda, čim mu nešto privuče pažnju, prestaje i uključuje se u igru. Ovo može da se ponovi nekoliko puta u toku dana, ali sve to brzo prođe. Neka deca prvog dana ne pokazuju otpor, ali se on, obično, javlja posle nekoliko dana, kada shvate da će u vrtić morati da dolaze svakodnevno.

Starija deca, obično, ne reaguju tako burno kao mlađa. Ona, najčešće, poslušno ulaze u sobu, ali se povlače, ćute, ne komuniciraju sa vaspitačicama i drugom decom. Ponekad mogu da odbijaju hranu, da imaju problema sa zaspivanjem i snom, da budu plačljiva. Neka deca mogu da reaguju regresijom u ponašanju, tj. vraćanjem na za ranije uzraste karakteristične, a već savladane i prevaziđene, oblike ponašanja (navike hranjenja, higijenske navike i sl.). Takve promene su prolaznog karaktera i nestaju kada se dete prilagodi novoj sredini.

Bitno je istaći da se većina dece lako adaptira na vrtić (za oko 2-3 nedelje kontinuiranog dolaženja u vrtić). Ne preporučuje se prekidanje dovođenja deteta u vrtić dok traje proces adaptacije, pošto se time on otežava i produžava.

                      Wikimedia Commons

Roditeljima se, takođe, preporučuje da prilikom dovođenja deteta u vrtić ne pokazuju uznemirenost (iako je sasvim prirodno da je osećaju), pošto se ona prenosi na dete. Zato je veoma važno, prilikom ostavljanja deteta u vrtiću, sa njim se kratko pozdraviti i odlučno otići. Nikako se ne preporučuje da se roditelji po nekoliko puta vraćaju i opraštaju sa detetom.

Po povratku deteta iz vrtića, naročito u periodu adaptacije, trebalo bi provoditi što više vremena sa njim. Igrajte se, šetajte, čitajte mu omiljene priče... Prosto, radite sve ono u čemu Vi i Vaš mališan uživate!

Posle izvesnog vremena, dete će se navići na novi prostor, vaspitačice, drugu decu, ritam života i rada u vrtiću, što će mu omogućiti da se uključi u sve aktivnosti vrtića, ali i brojne aktivnosti koje mu se nude izvan vrtića.