Tekst iz naše arhive - ono, kao, tuga... Ipak se nadamo da vas nećemo mnogo rastužiti... :)

Za sve one u (anti)ljubavnom raspolozenju...

October 6, 2010 at 4:58pm

Kada vas neko ostavi, vi ste posle toga HEART-BROKEN, tj. “slomljenog srca”, a onaj/ona koji/a vam je to uradio/la je HEARTBREAKER, tj. “srcelomac”.

Dragi moji, vi ste onda pravi primer onoga koji boluje od HEARTACHE, tj. “srcobolje”... I šta se onda dešava... Zavučete se u svoju sobu, samujete... I slušate HEART-RENDING SONGS, tj. “srceparajuce pesme” (preporuka: U2 - With Or Without You ...)

Dok slušate te “umilne melodije”, vaša temperatura i količina prolivenih suza raste, a vaši HEARTBEATS, tj. “otkucaji srca” postaju sve učestaliji!

Pazite se!!! 

Neki od vas mogu dobiti HEART ATTACK! Tj. “srčani napad”  Ali...  Vecina će fasovati jedino HEARTBURN... Tj. “gorušicu”, odnosno “žgaravicu”... Romantično..?!

Zato, pogledajte u HEARTLAND tj. "središte ili "srce" vaše dušice, vidite šta ćete i osećaćete se više HEARTENING, tj, optimističkije... If you're lucky...

Eh...

Svima onima koji su preživeli veliki, surovi HEARTBREAK, tj. “slamanje srca”, želim HEARTFELT bye-bye! Tj. od srca vam kažem - Dovidenja!

Ili Dopisanja... Whatever...

Sincerely heart-broken,

Danijela

Glavu gore, prijatelji! ;)

POMOZITE SVOJOJ DECI DA NAUČE ENGLESKI JEZIK U 4 JEDNOSTAVNA KORAKA

Imamo veoma dobru vest! Deca sa neverovatnom lakoćom uče strane jezike!

Dobro, ovo možda i nije vest, to ste verovatno već znali, ali da je dobra... dobra je!

U ranom periodu deca lako prihvataju nove reči, počinju da shvataju pravila jezičko-gramatičke strukture, uče korisne izraze.

S druge strane, deca su vrlo aktivna i radoznala bića, te njihov opseg pažnje nije mnogo velik. Čest je slučaj da deca prosto „skakuću“ sa jedne aktivnosti na drugu. Zato im nije uvek lako da mirno sednu i uče. 

Ali, vi, roditelji, možete da iskoristite dečiju pažnju i da ih usmerite na mnoge korisne stvari, pa tako i na učenje (engleskog) jezika. Evo koraka koje možete preduzeti:

1. korak

Neka deca, prosto, urone u engleski jezik!

Deca su u blagoj prednosti nad odraslima u učenju jezika i ona mnogo lakše uče reči i izraze koje čuju u svojoj okolini. Neka prostor u kojem borave poprimi malo karakteristika učionice. U tome vam mnogo mogu pomoći DVD-jevi, koji su u današnje vreme veoma rasprostranjeni i dostupni, ili video-klipovi koje deca gledaju na Internetu (YouTube), gde mogu da čuju pravu konverzaciju.

2. korak

Iskoristite pesme i muziku!

Stručnjaci smatraju da deca uče vokabular, gramatičku strukturu  i ritam jezika upravo radeći ono što vole – a to je PEVANJE! Naučite decu boje, abecedu, delove lica ili tela ili bilo koje reči koje zahtevaju memorisanje, upravo koristeći pesmice. A ako želite i pridružite im se – pevajte zajedno sa svojom decom!

3. korak

Koristite pokrete i gestove, kako biste dodatno podstakli učenje!

Različite fizičke radnje povećavaju sposobnost dece da uče, tako što upravo te radnje u svojim glavama povezuju sa određenom reči. Osim toga, baš ti pokreti sprečavaju decu da izgube koncentraciju i ne budu „na iglama“.

4. korak

Stvorite tzv. „interaktivnu“ okolinu!

To jednostavno znači da omogućite deci da se aktivno uključe u sopstveno učenje. Neka ona uvode pesme i dramske obrte u vašu „učionicu“. Neka vam pomažu! To će deci svakako dati osećaj važnosti, samopouzdanje i osetiće da lakše „vladaju materijom“. S druge strane, omogućiće im da ostanu fokusirana.

Materijal koji će vam biti potreban:

CD, DVD ili video na engleskom jeziku

Knjige na engleskom jeziku

Olovka

Papir

I to je sve!

Sledeći ove predloge, pomoći ćete sopstvenoj deci da nauče engleski jezik, a istovremeno ćete dobiti priliku da na kvalitetan način produbite emocionalne veze sa njima.

Uživajte u zajedničkom učenju stranog jezika!

6 SAVETA ZA BOLJU KOMUNIKACIJU NA ENGLESKOM JEZIKU

Svi znamo koliko je u današnjem svetu neophodno znanje engleskog jezika. Ljudi koji to shvataju preduzeli su sve potrebne mere da usavrše svoje znanje tog jezika. U ovom tekstu ćemo vam dati neke smernice kako da se nađete u toj „grupi srećnika“, kojoj engleski jezik više ne predstavlja problem. 

Ovi saveti govore o učenju engleskog jezika, ali se mogu primeniti na bilo koji drugi strani jezik.

1. UČITE CELE FRAZE, A NE REČ PO REČ

Ljudi vrlo često upadaju u zamku učenja reči napamet. Međutim, to nije pravi način za vas. Ne verujte profesorima koji amaterski zaključuju kako „reči čine jezik, pa ako naučite reči, naučićete i jezik“. Eh, kada bi to bilo tako lako, gde bi nam bio kraj?! A šta je sa strukturom jezika, gramatikom, slengom, itd? Šta je sa vezama između tih reči?

Umesto da „štrebate“ reč po reč, fokusirajte se na standardne fraze i izraze, kako bi vaš engleski jezik zvučao što prirodnije!

2. SLUŠAJTE ENGLESKI JEZIK

Da biste ušli u suštinu, tok i senzibilitet jednog jezika, veoma je dobro slušati taj jezik. Mnogi ljudi dosta vremena provedu u učenju pravila  stranog  jezika, a ignoriše ovu veoma zahvalnu aktivnost: SLUŠANJE!

Deca, kada uče engleski jezik, upravo počinju sa slušanjem, te mnogi lingvisti smatraju da deca pobeđuju odrasle u učenju jezika. Nekada je zaista dobro učiti od dece, tako da i vi možete primeniti tu praksu.

Današnje vreme je „dušu dalo“ za slušanje. Engleski jezik je svuda oko nas, posebno na internetu. Gledajte filmove, emisije, YouTube video-klipove i svakako ćete sebi veoma pomoći.

Inače, slušanje vam dosta pomaže da popravite svoj izgovor i da „ispolirate“ svoj akcenat!

3. SAMI VEŽBAJTE GOVOR

Kada govorite engleski, najčešće imate dva problema:

1) KOJU reč da upotrebite i

2) KAKO da je pravilno izgovorite.

Možete čitati engleski tekst naglas. Pročitajte ga nekoliko puta, a vaši govorni organi će vam biti zahvalni i odužiće vam se tako što ćete svaki put reči lakše izgovarati!

Drugi način je da prosto govorite engleski pred sobom. Da, pričajte sami sa sobom! Ali, na engleskom. Ovo će vam mnogo pomoći da pretočite svoje misli u reči, a nećete imati pritisak kao kada vas neko sluša ili možda ocenjuje.

Vrlo često ljudi smatraju da je neko ko priča sam sa sobom, zapravo, lud. Međutim, nova naučna istraživanja demantuju ovo mišljenje ili „dogmu“. Naučnici kažu da se pomenuta konverzacija povezuje sa genijalnošću! Pa vi sad vidite...

4. VEŽBAJTE RAZMIŠLJANJE NA ENGLESKOM

Da li vam se dešava da kada nešto želite da kažete na stranom jeziku, morate prvo da to u glavi prevedete? Ako je tako, to je onda pogrešno...

Ne traćite nekada i dragoceno vreme na ovaj „prevod u sebi“. Pokušajte da odmah kažete to što imate na željenom jeziku.

Ali, prvo treba da se izvežbate za to... Razmišljati možete u bilo kom slobodnom trenutku. U prevozu, dok se odmarate, pred spavanje itd.

5. KOMUNIKACIJA JE MNOGO VAŽNIJA OD GRAMATIKE!

Iako je gramatika stub svakog jezika i mnogo nam pomaže pri njegovom učenju, ona ipak jeste jedan skup pravila, koji ako se ne upotrebljava, ne služi mnogo čemu. Ono što treba da vas zanima (dobro, pored same gramatike) jesu KONVERZACIJA i KOMUNIKACIJA.

Razumevanje, komunikacija ideja i misli i pravilno prenošenje poruke su najvažniji.

Ako u nekoj rečenici ne ispoštujete gramatička pravila, velika je mogućnost da vas sagovornik ipak razume i, najverovatnije, ispravi, tako da ste iz svega toga dobili jednu nenadanu lekciju iz engleskog jezika!

I, na kraju krajeva, poslednji savet:

6. OPUSTITE SE! 

Učenje engleskog ili bilo kog stranog jezika nije „bauk“! Ono nikako ne bi trebalo da je trauma ili frustracija, već jedno veoma prijatno iskustvo, pri kome radite nešto dobro za sebe, tj. radite na sebi. Mi smatramo da je to velika i važna stvar! Ako vam nešto donosi lični i profesionalni boljitak, vreme provedeno u tome nikako nije izgubljeno vreme!

Učite i radite na sebi!

Samo napred!

 

Škola LINGO

Šta je Thanksgiving i kako se slavi

Sigurno ste čuli za ovaj praznik, ako ste gledali serije ili poslednjih dana švrljate Internetom.

Ako niste bili sigurni šta je Thanksgiving, ko ga slavi, kako i zašto se slavi, evo jedne priče za vas!

Danas se u Americi i Kanadi slavi Thanksgiving Day, tj. Dan zahvalnosti. Nije mi poznato koliko su ljudi upoznati sa ovim praznikom, te stoga želim da napišem nešto i o njemu. Istini za volju, ni ja dugo nisam mnogo znala o ovom prazniku. Jednostavno, nije me nešto mnogo ni interesovao. Znam samo da se jede ćurka, da se pravi pita od bundeve, da ima veze sa prvim doseljenicima u Ameriku, godine 1621. i... da tog dana Džoi iz serije „Prijatelji“ uvek mora da pomera rupe na kaišu!  I to bi, otprilike, bilo to. Međutim, zahvaljujući mojim đacima i mojim čitaocima, krenula sam, konačno, da saznajem i eto me ovde, da i vama prenesem svoja saznanja!

Thanksgiving Day je pokretan praznik, tj. ne postoji unapred utvrđen datum kada se on proslavlja. U Americi, on se slavi svakog četvrtog četvrtka u novembru, dok u Kanadi on pada nešto ranije, drugog ponedeljka u oktobru. Zapravo, to i ne čudi mnogo, jer se prva saznanja o ovom prazniku u Americi vezuju za 1621. godinu, kada su prvi doseljenici stigli u Ameriku, a kanadski Dan zahvalnosti datira još iz 1578. godine! 

Ovaj praznik vezan je za žetvu i njegovo proslavljanje, kao i kod mnogih drugih verskih praznika, podseća na neke paganske obrede. Pa, to i ne čudi. Poznato je da su naši preci uvek izražavali zahvalnost za rodnu godinu i dobru žetvu, priželjkujući i nadajući se još boljoj sledećoj.

Pri opisivanju Dana zahvalnosti, moram da napomenem da je dosta toga bilo ostavljeno tzv. „narodnoj imaginaciji“, gde su ljudi dodavali razne maštovite ukrase celoj priči. A ona glasi, otprilike, ovako:

Godine 1621., godinu dana nakon iskrcavanja u Ameriku i duge, hladne i nemilosrdne zime, tokom koje je veliki broj „novih Amerikanaca“ izgubio svoje živote, hodočasnici su se obratili za pomoć „starim Amerikancima“, tj. Indijancima. Oni su im pomogli tako što su im predali „tehnologiju“ uzgoja kukuruza i ostalih useva. Kada je žetva došla na red, bila je veoma plodonosna, te su se srećni „pilgrimi“ (hodočasnici) zahvalili Indijancima, tako što su napravili veliku gozbu u njihovu čast. I pozvali ih, naravno!

Bilo kako bilo, ovo ime za ovaj narod - „Indijanci“ je potpuno pogrešan, zahvaljujući Kristoferu Kolumbu, italijanskom moreplovcu, koji je istražujući nepoznate prostore planete Zemlje i došavši na ovo tle, mislio da je došao u Indiju! E, moj Kolumbo... Inače, u Americi se danas ovaj narod zove popuno drugačije i pravilnije: Native Americans (američki starosedeoci). Ti američki starosedeoci su zaista dosta propatili tokom svoje istorije, poniženi, uvređeni i u prošlosti čak zatvarani u rezervate, što je još jedna velika nepravda. (O ovome bi moj drug Peđa mogao mnogo više da vam priča.)

No, vratimo sa na proslavu ovog dana. 

Ovaj praznik je, kao i mnogi u današnjem svetu, komercijalizovan, jer odmah posle njega dolazi Black Friday („Crni petak“) koji je u angloameričkom svetu veliki dan za kupovinu („shopping day“), sa raznim, „neverovatnim“, „senzacionalnim“ sniženjima i svime što ide iz to. On, takođe, označava početak božićnih rasprodaja.

Veoma bitan za Dan zahvalnosti jeste i jelovnik koji se priprema za ovaj praznik. Na meniju se uvek nalazi ćurka, pečena u rerni, za čije spravljanje danas postoji milion recepata. Ljudi se šale, govoreći kako su jadne ćurke najveći stradalnici ovog praznika! Uz ćurku se gotovo uvek služi sos od brusnice (cranberry sauce), krompir.

A kao desert, tu je čuvena i omiljena pita od bundeva (pumpkin pie). Ali, ne ona kakvu je mi znamo – „bundevara“, već...

Uostalom, šta ja ima da pričam o tome, kada vam recept za najbolju pitu od bundeva može dati, pogađate, čuvena Marta Stjuart (Martha Stewart – čitaoci je već znaju, pominjala sam je ranije: http://tinyurl.com/onnfqrf, šta da se radi, jedna je Marta…) Ovde joj je asistentkinja fenomenalna Beti Vajt (Betty White), komičarka i legenda američkog filma i televizije, koja je sa svoje 93 godine još uvek aktivna! Ako gledate seriju po imenu „Hot in Cleveland“ ili ste gledali “Golden Girls”, biće vam sve jasno. 
Uživajte u jednom, zahvaljujući Beti, pomalo nestandardnom pripremanju pite od bundeva!

Komparacija prideva (Positive, comparative, superlative)

Hello, it's Grammar Time again! Pozabavićemo se komparacijom predeva.

Are you ready..?

Odlično! Krećemo!

Kod komparacije prideva u srpskom, kao i u engleskom jeziku, postoje tri stepena poređenja: pozitiv, komparativ i superlativ.

Oblici komparativa i superlativa se grade na sledeći način:

1. nastavci – (e)r i –(e)st (kada se pridev završava na –e, dodaje se samo –r/-st!)

2. “more“ i „the most“ ispred prideva

– (e)r i –(e)st

·        1.  pridevi od jednog sloga

hot – hotter – the hottest*

cold – colder – the coldest

nice – nicer – the nicest

wet – wetter – the wettest*

*Kada se pridev sastoji od kratkog samoglasnika i završava na suglasnik (npr. hot, wet, thin…), taj završni suglasnik se duplira! (hotter, wetter, thinner…)

·         2. kratki predevi koji se završavaju na „y“ (-y prelazi u -i)

dirty – dirtier – the dirtiest

dry – drier – the driest

Ipak, moramo da napomenemo da postoji određen broj prideva (na sreću, nema ih mnogo!), gde i pored toga što su u pitanje jednosložni pridevi, ne dodajemo –er i –est, već ispred njih stavljamo more i the most!

(Eto… Šta ćete… Čisto da bude zabavnije… Hmmm…)

Dakle:

fun - more fun - most fun (NIKAKO funner / funnest)

real - more real - most real (NIKAKO realer / realest)

right - more right - most right (NIKAKO righter / rightest)

wrong - more wrong - most wrong (NIKAKO wronger / wrongest)

More i The most

·         3. Višesložni (“dugi”) pridevi

More i the most ispred prideva

beautiful – more beautiful – the most beautiful

intelligent – more intelligent – the most intelligent

·        4.  Nepravilni pridevi

good – better – the best

bad – worse – the worst

far – farther –the farthest

UPOTREBA:

KOMPARATIV se koristi kada je jedna osobina kod jednog entiteta (čoveka, predmeta itd.) IZRAŽENIJA nego kod drugog!

Ashley is prettier than Jane. = Ešli je lepša od Džejn.

London is bigger than Monte Carlo. = London je veći od Monte Karla.

SUPERLATIV se koristi kada je neka osobina nekog entiteta (čoveka, predmeta) NAJIZRAŽENIJA od te osobine od SVIH predmeta u grupi!

Ashley is the prettiest girl in the class. = Ešli je najlepša devojka u razredu.

Rio is the most interesting city in the world. = Rio je najzanimljiviji grad na svetu.

I na kraju, jedan video koji smo spremili za vas i koji sumira sve ovo:

Vežbanja:
https://learnenglish.britishcouncil.org/en/english-grammar/adjectives/comparative-and-superlative-adjectives

https://www.ego4u.com/en/cram-up/grammar/adjectives-adverbs/adjectives/exercises

Više videoa na:
https://www.youtube.com/user/LINGOschool/videos 



AKO IMATE PITANJA, POSTAVITE IH U KOMENTARIMA! VRLO RADO ĆEMO VAM ODGOVORITI!

Pozdrav,

Danijela&LINGO