Hallowe’en nije Hell-o-ween!

(To jest, ovo nije praznik posvećen paklu, đavolu i ostalim karakondžulama, nego svim svetima.)

Halloween (Noć veštica je samo delimično tačan prevod) slavi se svake godine, 31. oktobra. Ovaj praznik je poznat i kao All Hallows’ Eve i  All Saints’ Eve, a a potiče od keltskog festivala po imenu Samhain.

Ovaj praznik, zapravo, predstavlja podsećanje na mrtve. Ti mrtvi su i sveci i mučenici, ali i obični ljudi.

Naime, često čujemo kritike na račun proslave “Noći veštica”, tog “satanističkog, ritualnog obreda”. To, tobože,  nije u skladu sa “našim običajima” i ne sledi “kanon, nit’ kalendar naše crkve”. Ljudi koji se protive ovome su najčešće nabeđeni moralisti (A šta? Mi, kao, nismo moralni?!) i veliki tradicionalisti. Što se mene lično tiče, predajem deci raznih religija i njihov jedini cilj jeste da nauče engleski jezik. Nemam nameru da ih učim o bilo kakvim kanonima, niti jevanđeljima, ni “našim”, ni “tuđim”. Svačija religija je lična stvar i to tako treba i da ostane. Kao što i religija treba da ostane  u crkvi, a ne u školi.
Dečica, željna igre i zabave, nemaju nikakve predrasude prema ovom, niti bilo kom drugom, prazniku. Ovo je za njih praznik pun slastica i prilika za maskenbal. Redovno se provedu fantastično. I kada ih vidim radosne i zadovoljne i ja sam zadovoljna.
Molim, lepo! Znači, završavamo ovu temu i možemo da kažemo: “Gotovo!” ili ako hoćete, da “reknemo”: Amin!  

Tradicionalne aktivnosti vezane za ovaj praznik su kostimiranje, maskenbali, kresovi, gledanje horor filmova i prićanje strašnih priča ili - ”trick or treating” - kada grupa dece zakuca na vaša vrata i pita vas da li hoćete da ih ”častite” slatkišima, odn. ”treat” ili biste da vas ”obraduju” nekom neslanom šalom, tj. ”trick” (najčešće vam kuću izgađaju jajima!).

Roditelji obično deci kupuju bundeve (Pumpkin), na kojima deca onda rezbare zastrašujuća lica, a zatim u njih stavljaju sveću koju zapale. Deca se ovog dana najčešće kostimiraju u duhove, vampire, vukodlake, veštice, kosture i životinje poput crnih mačaka, paukova i slepih miševa, pošto se veruje da ti kostimi teraju duhove. Međutim, pošto je ovo dan za maskenbal, deca se, takođe, obuku u ono što najviše vole! Na primer: princeze, vile, gusare, akcione heroje itd.

Boje koje se povezuju sa ovim praznikom su crna i narandžasta, verovatno zbog mraka i tamnih noći, kao i boja vatre i bundeva.

Na tradicionalnom meniju toga dana su pita od bundeve (pumpkin pie) i karamelizovane jabuke (caramelised apples). Deca takođe jedu slatkiše i to u obliku crva, slepih miševa i paukova.
Inače, najpoznatije Halloween-žurke su upravo one koje prave poznate ličnosti, celebrities. Tada ih možete videti obučene u najfantastičnije kostime, što sve proprati “paparazzo-mašinerija”.

I ove godine  proslava praznika Halloween u Centru stranih jezika LINGO  bila je kao da se nalazimo usred “veštičjeg grada” Salema, u Masačusetsu!

Uostalom, uverite se i sami!

Booo!!!

 Duhići, pljeske od daždevnjaka i Mozgići!

 The infamous Dirt Cake!

Cut! That's a wrap!

 

Autumn is for apples!

           Danas nam tema neće biti časovi engleskog, gramatika i sve ono o čemu obično razgovaramo. Predstavljamo vam jedan desert, koji će vam redefinisati pojam o piti od jabuka! Ipak, moramo iskoristiti ovu priliku da naučimo i nešto što će nam pomoći da što bolje savladamo engleski jezik. Čisto onako… Dok smo tu, “u prolazu”!

Divan jesenji dan… Užasno tmurno, iako ne pada kiša, duva neki vetar (košava), žuto lišće napušta drveće i seli se na trotoare. Patetika, a? Možda, ali... Ovakav dan nas podseti kako je jesen, zapravo, jedno divno godišnje doba (meni, verovatno, jer sam „jesenje dete“, iako volim i druga godišnja doba!).

Pomislila sam da bi ovakav dan upotpunila jedna mirisna pita od jabuka. Obožavam pite od jabuka! Sa cimetom i sladoledom od vanile! Mmmmm... Ono kada se kućom proširi miris cimeta, koji se bori sa mirisom omiljenog Chanel-ovog parfema Chance  i obeća divnu zimu sa sve novogodišnjim praznicima i ušuškavanjem u toplo ćebe, uz neku dobru knjigu.

Pravo da vam kažem, restorane „testiram“ na osnovu pite od jabuka koju serviraju.  Probala sam razne vrste pita: francuske tartove, italijanske krostate, britanski „krambl“ (crumble), naše sjajne pite od jabuka, lenje i ne-lenje, „čupave Dese“ i slične. Najbolje pite od jabuka jela sam u jednom lokalu preko puta SKC-a, u Beogradu (još danas se sećam tog čudesnog ugođaja i ukusa, iako sam zaboravila ime lokala...), a nezaboravna je i ona iz hotela  Paganelli, u Veneciji. I, da! Tartarnica „Čupava Desa“, na Dorćolu! Divota!

Međutim, danas sam baš poželela američku pitu od jabuka... Ne znam šta vi mislite i kakav imate stav prema SAD („svetski policajac“, globalizacija itd, itd...), ali da znaju da naprave dobru pitu od jabuka, to svakako znaju!

Danas želim da vam pišem o kobleru (cobbler) i podelim sa vama jedan sjajan recept. Međutim, pošto je edukacija moja profesija, iskoristiću priliku da vam ukažem na neke korisne izraze koji sadrže reč „apple“, tj. „jabuka“. Pa, da počnemo...

Kobler je vrsta voćne pite, koja se tradicionalno pravi u Velikoj Britaniji i SAD. Karakteristična je po tome što ima samo jednu koru. Pravi se vrlo jednostavno i brzo: voće se stavlja u pleh, dobrano podmazan puterom, i preko njega se sipa testo. I to je sve!

Ovaj desert potiče od prvih engleskih doseljenika u Ameriku, tzv. „pilgrima“ ili hodočasnika, koji su 1620. godine doplovili na čuvenom brodu Mejflauer (Mayflower). Od tada, ovaj slatkiš je veoma popularan i u Americi i u Britaniji, i to pre svega zahvaljujući jednostavnosti spravljanja.

Čuveni kobler sprema i Marta Stjuart (MarthaStewart), poznata američka domaćica, koja je od svojih domaćičkih sposobnosti stvorila multi-milionsku imperiju. Čak se i supruga američkog predsednika, Mišel Obama (Michelle Obama), hvali kako „Barak (Barrack) obožava njen kobler“!

Neću sad baš da zalazim u kulinarske sposobnosti gospođe Obama, ali mogu da kažem da je kobler odlična stvar. Leti obično spremam kobler od bresaka, koji je fantastičan. Ovaj od jabuka, po ukusu i mirisu, nimalo ne zaostaje za njim, a svakako će vam ulepšati već hladne i tmurne jesenje dane.

 Kobler, kako ga pravi Marta Stjuart

(c)Martha Stewart

Sastojci koji su vam potrebni:

1kg jabuka (najbolje Greni Smit)

sok od jednog limuna

100 grama smeđeg šećera

Za testo:

100 grama brašna

kašičica cimeta

50 grama putera

50 grama smeđeg šećera

1 jaje, umućeno

4 supene kašike mleka

Za posipanje:

50 grama seckanih badema

Priprema:

Zagrejte pećnicu na 180°C. Tepsiju namažite puterom.

Jabuke oljuštite, izvadite semenke i iseckajte na kockice. Stavite ih u šerpu sa sokom od limuna, a zatim dodajte šećer i kašiku vode. Kada provri, kuvajte jabuke na tihoj vatri desetak minuta, a potom ih sipajte u tepsiju.

Brašno i cimet stavite u posudu i dodajte puter iseckan na kockice. Zatim „istrljajte“ puter o brašno, dok se ne stvore mrvice, a onda dodajte umućeno jaje i mleko.

Preko jabuka kašikom sipajte testo, gledajući da ostavite jabuke da „vire“, a potom pospite bademima.

Pecite 25-30 minuta, dok se ne stvori korica zlatne (jesenje!) boje.

Kobler obavezno servirajte sa šlagom, slatkom pavlako ili kuglom sladoleda od vanile.

I to je sve! Nadam se da će ovo u mnogome pomoći majkama i domaćicama, koje se rvu s vremenom, da uspeju da svojim voljenima spreme nešto specijalno, a brzo i lako.

Kobler od jabuka, kako ga služe u Hard Rock Cafe-u

(c)Hard Rock Cafe

Još jedna jako važna stvar! Dok se kobler peče, naučite izraze koji u sebi sadrže reč „jabuka/apple“!

A bad/rotten apple – veoma loša osoba (u nekoj grupi ljudi)

·         He’s a bad apple! Trust his family, but don’t trust him!

An apple a day keeps the doctor away! – Jabuka na dan i doktor iz kuće van!

Apple of my eye (iz Biblije) – „Zenica oka mog“

·         He was the apple of my eye, but now, he’s gone.

How ’bout them apples? – Šta misliš o tome?

To be in apple-pie order – Biti veoma uredan

·         Sarah likes to keep her things in apple-pie order.

She'll be apples – Sve će biti u redu.

·         'What if it rains for the wedding?' 'Don't worry, she'll be apples.'

Apples and oranges – „babe i žabe“ (dve potpuno različite stvari)

Uživajte u jeseni, jabukama i kobleru! A onda podelite sa nama svoje utiske o ovom fenomenalnom desertu.

Do pisanja!

Danijela

PRESENT SIMPLE TENSE

Ah, taj engleski jezik... A tek ta gramatika... Pa vokabular... Ništa zato! Brizi više nema mesta!

Škola stranih jezika LINGO je odlučila da startuje sa serijom video projekata, koji će vam pomoći da što lakše savladate engleski jezik i tu famoznu englesku gramatiku. Znamo kako ste je kroz celo školovanje "bubali" i to vam nije pomoglo da je "stavite na mesto". Međutim, ovi zanimljivi video klipovi će učiniti da lakše ovladate tematikom!

Za početak na redu je vreme PRESENT SIMPLE TENSE. 

Direktno sa našeg YouTube kanala!

Uživajte učeći! 

Vaš LINGO  

 

,,MARSOVAC'' ili KAKO JE ZEMLJANIN PAO NA MARS!

           Opet nam se javlja naš dopisnik sa Marsa, a.k.a. naš profesor crtanja - jedan, jedini, neponovljivi - Booojan Đukić!

            Ovoga puta na redu je osvrt na film "Marsovac" sa Metom Dejmonom (Matt Damon), koji je i u našim bioskopima od 1. oktobra. Istovremeno, Bojan je film uporedio i sa istoimenom knjigom, koja se može naći u našim knjižarama!

             Srećno gledanje i čitanje! Kojim god redosledom...

           DA LI SE još sećate straha ili sna koji ste verovatno imali kad ste bili mali - - odlazite sa društvom ili porodicom negde, u nepoznato... i iznenada, tek tako, ostajete sami..? Njih (kao da) nema više a vama, samom (samoj) i nesnađenoj (nesnađenom) u nepoznatom, jedino preostaje zbunjenost... prestravljenost, plakanje, verovatno i panika... i zasigurno povratak potrebe za korišćenjem pelena..?

            Otprilike tako bi mogli da se opišu nagoveštaji odrastanja i shvatanja neumitnosti da kad-tad dolazi vreme neumitne samostalnosti, oslanjanja samo i jedino na sebe samog, bez obzira na (ne)poznatost novih okolnosti i činjenicu kako se mora izaći iz komfora ustaljenih navika, možda čak i ,,okova" spoznaje o svetu kakav (smo pretpostavljali ili znali da) jeste.

        Upravo TO - - ili nešto slično, događa se junaku romana THE MARTIAN (Marsovac, napisao Endi Vir) - Marku Votniju (Met Dejmon) koji pod iznenadnim po život opasnim meteorološko-klimatskim okolnostima za astronautsku ekspediciju na planetu Mars biva greškom proglašen za nestalog i mrtvog - i OSTAVLJEN sam samcijat na, za ljudsko biće, najnegostoljubivijoj zamislivoj planeti, sa od posade ostavljenom privremenom mini-bazom i zalihama vazduha i hrane za oko mesec dana..! Okolnosti pod kojima bi se ovakva priča ispripovedala diktirale bi neumitan brz kraj - ali ne i za našeg prpošnog deliju koji je botaničar i pritom vrlo bistre pameti i dobrog sećanja na sve one, nama ,,običnim ljudima" dozlaboga dosadne časove iz biologije, hemije i fizike. I zaista, Votni uprkos svim katastrofalnim okolnostima i činjenicama odlučuje da zavrne rukave, ignoriše nemogućnost bilo kakvog uspostavljanja veze sa drugarima iz posade uveliko na putu povratka na Zemlju sa čijom kontrolom leta takođe nije u stanju da komunicira i do krajnjih granica mašte, dovitljivosti i naučnog znanja - kao i raspoloživih materijala - ,,izprostolikuje" produžetak svog života, ishrane, obnavljanja zaliha vazduha koji mora ,,da rodi" kako bi išta mogao ,,iz vazduha da stvori" i nekako ostvari nemoguće: da uzgaja krompir na tlu iz koga ništa ne može da raste, popravi šta nije bespovratno uništeno u meteorološkoj kataklizmi, prilagodi zakone fizike i hemije koji potpuno drugačije funkcionišu na Zemlji a na sasvim deseti način na Marsu i potom krene na put od par hiljada kilometara ,,marsovskim kombijem" sa prikolicom do bespilotne sonde koja je mnogo ranije aterirala i ne samo javi ljudskoj rasi koja ga uveliko oplakuje kao palog heroja da je živ i zdrav, već i da dotično ,,sokoćelo" osposobi da poleti sa sveta na kome je jedino živo biće (ne računajući, naravno, krompire koji su uspeli da rađaju zahvaljujući sadržaju koji kao jako mali ostavljamo u pelenama) - a sve pod suludom pretpostavkom da će se ,,nekim čudom" naći neko u orbiti da ga prihvati i vrati kući, na Zemlju.

Ako ne bi bio vozilo na struju, na Marsu niko ne bi čuo kad pukne neispravni auspuh...

  

Međuplanetarna letelica sa imenom rimskog boga koji je bio ekvivalent grčkom bogu rata koje nosi

Crvena Planeta

      Roman - kao i film u režiji Ridlija Skota - je oda ljudskoj neuništivosti, upornosti, inatu i odbijanju da je nadanje uzaludno. Dodatnu napetost radnji daju ne samo dramatične i pogibeljne okolnosti na Marsu, već i promena situacije na Zemlji kada se otkriva da je skoro prežaljeni astronaut živ, zdrav i vrlo inventivan. Dodatnu dramu čini neuspeh agencije NASA da lansira letilicu sa zalihama za posadu Aresa kako bi mogli da se okrenu i pođu nazad po svemirskog brodolomnika i - neočekivana pomoć od još neočekivanijeg zemaljskog saveznika.

Hrabra posada Aresa sa Markom Votnijem (gornji red, prvi s desna)

          Film se očekuje u svetskim - kao i našim bioskopima - sredinom novembra ove godine, međutim za nas su vrlo zanimljive dve pretpremijere koje su nedavno održane... jedna ,,klasična" i za probranu publiku među kojom se našao i jedan istinski svemirski veteran-heroj - drugi čovek koji je stupio na tle Meseca, Baz Oldrin...

Kada je skovan termin ,,div-junak", deda-Baz je svakako bio viđen za jednog od nosilaca titule

... a druga ,,neklasična" u svakom zamislivom smislu - U SVEMIRU (!!!) za celokupnu posadu Internacionalne svemirske stanice (ISS) kojoj je jedino bilo zabranjeno da za bestežinsko bioskopsko uživanje izkoka obilje kokica..!

U beskraju svemira i malobrojnim gledaocima bioskopska sala beše tesna...

Rasplet vrlo uzbudljivog zapleta priče samo može da se nasluti a ko nema strpljenja da dočeka odlazak u bioskop po svoju dozu ,,hepi enda" neka se zadovolji odličnim prevodom romana koji može da se kupi po pristupačnoj ceni na skoro svim srpskim novinskim kioscima.

            Uživajte!

• Marsomir Brodolomović