Šta je Thanksgiving i kako se slavi

Sigurno ste čuli za ovaj praznik, ako ste gledali serije ili poslednjih dana švrljate Internetom.

Ako niste bili sigurni šta je Thanksgiving, ko ga slavi, kako i zašto se slavi, evo jedne priče za vas!

Danas se u Americi i Kanadi slavi Thanksgiving Day, tj. Dan zahvalnosti. Nije mi poznato koliko su ljudi upoznati sa ovim praznikom, te stoga želim da napišem nešto i o njemu. Istini za volju, ni ja dugo nisam mnogo znala o ovom prazniku. Jednostavno, nije me nešto mnogo ni interesovao. Znam samo da se jede ćurka, da se pravi pita od bundeve, da ima veze sa prvim doseljenicima u Ameriku, godine 1621. i... da tog dana Džoi iz serije „Prijatelji“ uvek mora da pomera rupe na kaišu!  I to bi, otprilike, bilo to. Međutim, zahvaljujući mojim đacima i mojim čitaocima, krenula sam, konačno, da saznajem i eto me ovde, da i vama prenesem svoja saznanja!

Thanksgiving Day je pokretan praznik, tj. ne postoji unapred utvrđen datum kada se on proslavlja. U Americi, on se slavi svakog četvrtog četvrtka u novembru, dok u Kanadi on pada nešto ranije, drugog ponedeljka u oktobru. Zapravo, to i ne čudi mnogo, jer se prva saznanja o ovom prazniku u Americi vezuju za 1621. godinu, kada su prvi doseljenici stigli u Ameriku, a kanadski Dan zahvalnosti datira još iz 1578. godine! 

Ovaj praznik vezan je za žetvu i njegovo proslavljanje, kao i kod mnogih drugih verskih praznika, podseća na neke paganske obrede. Pa, to i ne čudi. Poznato je da su naši preci uvek izražavali zahvalnost za rodnu godinu i dobru žetvu, priželjkujući i nadajući se još boljoj sledećoj.

Pri opisivanju Dana zahvalnosti, moram da napomenem da je dosta toga bilo ostavljeno tzv. „narodnoj imaginaciji“, gde su ljudi dodavali razne maštovite ukrase celoj priči. A ona glasi, otprilike, ovako:

Godine 1621., godinu dana nakon iskrcavanja u Ameriku i duge, hladne i nemilosrdne zime, tokom koje je veliki broj „novih Amerikanaca“ izgubio svoje živote, hodočasnici su se obratili za pomoć „starim Amerikancima“, tj. Indijancima. Oni su im pomogli tako što su im predali „tehnologiju“ uzgoja kukuruza i ostalih useva. Kada je žetva došla na red, bila je veoma plodonosna, te su se srećni „pilgrimi“ (hodočasnici) zahvalili Indijancima, tako što su napravili veliku gozbu u njihovu čast. I pozvali ih, naravno!

Bilo kako bilo, ovo ime za ovaj narod - „Indijanci“ je potpuno pogrešan, zahvaljujući Kristoferu Kolumbu, italijanskom moreplovcu, koji je istražujući nepoznate prostore planete Zemlje i došavši na ovo tle, mislio da je došao u Indiju! E, moj Kolumbo... Inače, u Americi se danas ovaj narod zove popuno drugačije i pravilnije: Native Americans (američki starosedeoci). Ti američki starosedeoci su zaista dosta propatili tokom svoje istorije, poniženi, uvređeni i u prošlosti čak zatvarani u rezervate, što je još jedna velika nepravda. (O ovome bi moj drug Peđa mogao mnogo više da vam priča.)

No, vratimo sa na proslavu ovog dana. 

Ovaj praznik je, kao i mnogi u današnjem svetu, komercijalizovan, jer odmah posle njega dolazi Black Friday („Crni petak“) koji je u angloameričkom svetu veliki dan za kupovinu („shopping day“), sa raznim, „neverovatnim“, „senzacionalnim“ sniženjima i svime što ide iz to. On, takođe, označava početak božićnih rasprodaja.

Veoma bitan za Dan zahvalnosti jeste i jelovnik koji se priprema za ovaj praznik. Na meniju se uvek nalazi ćurka, pečena u rerni, za čije spravljanje danas postoji milion recepata. Ljudi se šale, govoreći kako su jadne ćurke najveći stradalnici ovog praznika! Uz ćurku se gotovo uvek služi sos od brusnice (cranberry sauce), krompir.

A kao desert, tu je čuvena i omiljena pita od bundeva (pumpkin pie). Ali, ne ona kakvu je mi znamo – „bundevara“, već...

Uostalom, šta ja ima da pričam o tome, kada vam recept za najbolju pitu od bundeva može dati, pogađate, čuvena Marta Stjuart (Martha Stewart – čitaoci je već znaju, pominjala sam je ranije: http://tinyurl.com/onnfqrf, šta da se radi, jedna je Marta…) Ovde joj je asistentkinja fenomenalna Beti Vajt (Betty White), komičarka i legenda američkog filma i televizije, koja je sa svoje 93 godine još uvek aktivna! Ako gledate seriju po imenu „Hot in Cleveland“ ili ste gledali “Golden Girls”, biće vam sve jasno. 
Uživajte u jednom, zahvaljujući Beti, pomalo nestandardnom pripremanju pite od bundeva!

Komparacija prideva (Positive, comparative, superlative)

Hello, it's Grammar Time again! Pozabavićemo se komparacijom predeva.

Are you ready..?

Odlično! Krećemo!

Kod komparacije prideva u srpskom, kao i u engleskom jeziku, postoje tri stepena poređenja: pozitiv, komparativ i superlativ.

Oblici komparativa i superlativa se grade na sledeći način:

1. nastavci – (e)r i –(e)st (kada se pridev završava na –e, dodaje se samo –r/-st!)

2. “more“ i „the most“ ispred prideva

– (e)r i –(e)st

·        1.  pridevi od jednog sloga

hot – hotter – the hottest*

cold – colder – the coldest

nice – nicer – the nicest

wet – wetter – the wettest*

*Kada se pridev sastoji od kratkog samoglasnika i završava na suglasnik (npr. hot, wet, thin…), taj završni suglasnik se duplira! (hotter, wetter, thinner…)

·         2. kratki predevi koji se završavaju na „y“ (-y prelazi u -i)

dirty – dirtier – the dirtiest

dry – drier – the driest

Ipak, moramo da napomenemo da postoji određen broj prideva (na sreću, nema ih mnogo!), gde i pored toga što su u pitanje jednosložni pridevi, ne dodajemo –er i –est, već ispred njih stavljamo more i the most!

(Eto… Šta ćete… Čisto da bude zabavnije… Hmmm…)

Dakle:

fun - more fun - most fun (NIKAKO funner / funnest)

real - more real - most real (NIKAKO realer / realest)

right - more right - most right (NIKAKO righter / rightest)

wrong - more wrong - most wrong (NIKAKO wronger / wrongest)

More i The most

·         3. Višesložni (“dugi”) pridevi

More i the most ispred prideva

beautiful – more beautiful – the most beautiful

intelligent – more intelligent – the most intelligent

·        4.  Nepravilni pridevi

good – better – the best

bad – worse – the worst

far – farther –the farthest

UPOTREBA:

KOMPARATIV se koristi kada je jedna osobina kod jednog entiteta (čoveka, predmeta itd.) IZRAŽENIJA nego kod drugog!

Ashley is prettier than Jane. = Ešli je lepša od Džejn.

London is bigger than Monte Carlo. = London je veći od Monte Karla.

SUPERLATIV se koristi kada je neka osobina nekog entiteta (čoveka, predmeta) NAJIZRAŽENIJA od te osobine od SVIH predmeta u grupi!

Ashley is the prettiest girl in the class. = Ešli je najlepša devojka u razredu.

Rio is the most interesting city in the world. = Rio je najzanimljiviji grad na svetu.

I na kraju, jedan video koji smo spremili za vas i koji sumira sve ovo:

Vežbanja:
https://learnenglish.britishcouncil.org/en/english-grammar/adjectives/comparative-and-superlative-adjectives

https://www.ego4u.com/en/cram-up/grammar/adjectives-adverbs/adjectives/exercises

Više videoa na:
https://www.youtube.com/user/LINGOschool/videos 



AKO IMATE PITANJA, POSTAVITE IH U KOMENTARIMA! VRLO RADO ĆEMO VAM ODGOVORITI!

Pozdrav,

Danijela&LINGO

Zašto NIKADA neću da pogledam novu FANTASTIČNU ČETVORKU

                                 

VEROVATNO NE POSTOJI ništa gore od čuvene konstatacije koja otprilike glasi: ,,Meni se ,to' ne sviđa i ,to' zato ni ne valja". Niti spadam u osobe koje tako prosuđuju, a još manje pripadam grupi poput onih koji neku, recimo, knjigu ni ne pročitaju ali javno iznose najnegativniji zamislivi sud o njoj, ,,Ma, nije to literatura...". Ako ih zapitate otkud znaju kada knjigu nisu ni pročitali, odgovor je arogantna konstatacija, ,,Nisam lud da trošim svoje vreme na đubre, sve je tu jasno" i sve se na tome završava...

                Da li..?

           Pamtim ,,vunena vremena" tzv. ,,samoupravnog socijalizma" i ,,bratstva i jedinstva", danas nostalgično sagledavanih, u kojima su se i vlast i ,,autoriteti" prosto utrkivali što u zabranjivanju pojedinih knjiga, pozorišnih predstava, TV serija, filmova, stripova... što u njihovom ,,prokazivanju" bez formalne zabrane, agresivno nastojeći da javno mnenje okrenu unapred protiv određenih ostvarenja sa umetničkim nastojanjima. Nisu bili retki slučajevi kada su prilježni građani javno s ponosom izjavljivali da se pridružuju sudu i stavu svoje Partije (SKJ - Savez komunista Jugoslavije, bivša Komunistička partija), a kada i ako ista promeni svoj stav - e, onda će oni da ,,prouče" inkriminisano delo.

                Možete misliti onda kako se donekle osećam kada ovaj tekst posvećujem na stripu baziranom filmu koji NE nameravam da vidim ni kada izađe na DVDu, krajnje negativno nastrojen - a sve sa namerom da mi se ne opoganjuje ljubav prema dragom stripu, kao i prethodnim filmskim adaptacijama istog.

                Dakle, reč je o najnovijoj filmskoj inkarnaciji FANTASTIČNE ČETVORKE u režiji Džoša Trenka na koju je primenjen stari, ,,oprobani" recept iz perioda pre nego što su stripovi postali ,,kul" i kada je imperativ bilo nepoštovanje prema izvornom materijalu i neutoljiva potreba da se ,,infantilni predložak za adaptaciju" što više udalji od originalnog medija, ideje, izgleda... rečju, SVEGA što strip kao medij čini bogomdanim za adaptiranje bilo kroz animaciju, bilo kroz igrani format.

                Pogotovo strip tzv. ,,super-herojskog" žanra.

              Trejler (ili ,,foršpan", kako se donedavno govorilo za reklamnu smontiranu najavu nekog filma) uopšte nije loš, naprotiv - štaviše, na kraju se pojavljuje na kratko i Dedpul, jedan od novijih Marvelovih heroja koji na simpatičan način sebe napravi blesavijim nego što inače jeste.

                Da svoju ,,presudu" o ovom neodgledanom delu do kraja učinim bizarnom, otvoreno ću da kažem kako u pitanju nije nimalo rđav film..! NAPROTIV!

           Ali to je film za nestripovsku publiku, totalno neupućenu u stripove uopšte ili ,,univerzum" kompanije Marvel posebno, koja nam je uz FF dala i pomenutog Dedpula i Osvetnike i Spajder-Mena i Derdevila i Tora i Kapetana Ameriku i Ajron-Mena... ne, Betmen, Supermen, Grin Lentern, Erou, Fleš i ostala družina NISU iz Marvela i ,,starateljske" mu kompanije Dizni, već njegovog najvećeg ljutog konkurenta, kompanije DC pod patronatom Warner Bros.

            Bioskopska publika i kritika kao da su se utrkivali sa negativnim reakcijama na ovaj uradak koji se iz petnih žila upinjao - i uspeo - da ,,unakaradi" strip-serijal Stena Lija i Džeka Kerbija kojim je predaleke 1961. godine zapravo i započela ne samo Marvelova posebno, već i stripovska ,,medijska revolucija" uopšte.

            Zanimljiva je predistorija ovog stripa - i samim tim jedva tržišno opstajuće kompanije Atlas koja nije ni sanjala da će uskoro da postane planetarni fenomen pod imenom Marvel Comics... naime, Atlasov izdavač Martin Gudman je tokom partije golfa sa kolegama među kojima je bio i DC-ov izdavač Džek Libovic morao da sluša hvalisanje svog konkurenta kako hara na tržištu stripa sa svojim serijalom ,,Američka liga pravde" u kome kao tim u avanturama sarađuju Supermen, Betmen, Akvamen, Čudesna žena... Libovic nije znao da li mu više para donose magazini sa junačenjima pojedinih karaktera posebno ili ovaj serijal o njihovom udruženom delovanju.

            Već sutradan Gudmen je u neuglednoj, ubogoj redakciji naložio svom nećaku i zetu Stenu Liju da mu, kako zna i ume, stvori seriju stripova o grupi super-heroja. Li nije znao šta da čini, tim pre što budući Marvel - još uvek Atlas - nije imao ni jednog jedinog nadljudskog kostimiranog junaka nakon katastrofalnog sloma izdavaštva stripova u Americi sredinom 50-ih godina, no Gudmen je bio neumoljiv a Li, već nameran da napusti stripove i pokuša sa prelaskom na radio i TV, odlučio se da zažmuri i puca iz sve snage jednom za svagda - pa šta promaši, šta pogodi... od sebe još nije stvorio manihejskog stvaraoca svetova i junaka, bio je samo skromni, ne preterano inventivni scenarista i urednik koji je po direktivama šefa imitirao ono šta su već radili drugi, konkurentski izdavači.

            Ne sanjajući da upravo kreira nešto do tada neviđeno i udara temelje izdavačkoj imperiji stripa, Li je istovremeno izmislio način pisanja scenarija koji će istorija stripa da zabeleži kao ,,Marvelov metod" - naime, crtaču Džeku Kerbiju dao je na samo dve kucane strane osnovnu premisu prve epizode i potencijalnih budućih nastavaka.

             Pa zašto nije lepo ,,kao čovek" seo i napisao scenario već kako Bog zapoveda..? Odgovor je ležao u Lijevoj prezauzetosti sa iscrpljujućim uredničkim dužnostima i pisanju scenarija za stripove poput GUUU, SIN MOĆNOG GAAAA ili GLOMMM, MONSTRUM KOJI JE JEO OSTRVA ili FIN FANG FUM, AŽDAJA IZ NEPOZNATE DIMENZIJE i sl. sa više (jadno) smešnim nego zastrašujućim čudovištima koja su zbog cenzure morala da nose nešto nalik na kupaće gaće - džinovske kao i stvorenja koja ih nose - kako ne bi bili nagi.

            U ta pradavna vremena sve je bilo drugačije i sporije - pa tako i izveštaji o prodaji. Tek oko pola godine kasnije u Atlasu postaju svesni da imaju do tada neviđeni best-seler i u mediju stripa više ništa nije bilo isto. Lijeva mašta je odjednom krenula u ,,overdrajv", jedan za drugim pojavljivali su se Hulk, Ajron-Men, Čovek-Mrav, Tor, Kapetan Amerika, Osvetnici, X-Meni... polako ali sigurno Li shvata da, za razliku od DC-a i drugih konkurenata sa raspršenim pojedinačnim i nepovezanim serijalima i junacima on ima u rukama magazine koji mogu da se povežu u jedan jedinstveni, mnogim sižeima i karakterima povezan svet, takoreći... univerzum. I dok je, recimo, DC imao priče o Supermenovom protivniku Leksu Lutoru koji je zao zbog kompleksa ćelavosti a iz zatvora, na primer, beži pomoću vremeplova koji napravi od tranzistora i pilule aspirina - Marvelovi heroji deluju u svetu (pseudo)nauke koja je na jako šarmantan način učinjena verovatnom i čak logičnom; a veselo okruženje u kojem nasmejani DC-ovi junaci jurcaju i lete, vrlo brzo rešavajući u pojedinačnim epizodama sve slučajeve, u Marvelovom polju postaju serijske isprepletene sage koje se produžavaju iz nastavka u nastavak, sa nosiocima radnje koji svoje nadljudske moći ne nose kao blagoslov koji im zanavek na lica lepi osmeh, već naprotiv - kao usud s kojim se često nose teže nego sa moćnim protivnicima koji su sve, samo ne jednodimenzionalne ,,zloće".

            Tako i Fantastična Četvorka nakon svemirske ekspedicije stiče neverovatne moći koje ih ne usrećuju, već ih čine ,,disfunkcionalnom porodicom" koja se gloži, ima lične probleme ali ih teški zadaci primoravaju na slogu i (ne uvek) uspešnu saradnju. I ostali Marvelovi likovi su na sličan način nosili svoja ,,prokletstva" - Piter Parker svoje paukovske moći, advokat Met Merdok Derdevilovo i svoje slepilo i preizoštrena ostala čula, fizičar Brus Beneer svoju fatalnu radioaktivnu ozračenost koja ga u trenucima stresa pretvara u totalno nekontrolisanog čovekolikog zelenog monstruma... i tome slično.

            I za Kerbija i sve ostale crtače Li je pisao samo kratke predloške, kasnije usmeno na sastancima ili preko telefona izdiktirane - i oni su u svojim ateljeima crtali ,,neme" storije koje je po završetku ponovo uzimao Li i ,,ilustrovao" ih dijalozima i propratnim tekstom! To je godinama kasnije stvorilo ,,famu" kako je Li samo (zlo)upotrebljavao crtače kao ,,prave" scenariste dok je on zgrtao najveće pare promovišući se kao jedini ,,arhitekta Marvelovog svemira", zaboravljajući pritom da je taj isti Sten Li - što u intervjuima, što u svojim knjigama-memoarima uvek i u svakoj prilici pominjao svakog sa kojim je sarađivao, ne propuštajući da naglasi šta je i kada je ko pridoneo omogućivši mu da svojom ,,prozom većom od života" stvori organsko sadejstvo teksta i slike neostvarivo kod klasičnog crtačevog ilustrovanja gotovog scenarističkog predloška.

Kerbi JESTE bio ,,kralj" i inovator, ali Džoni Romita je bio mnogo bolji crtač

     

         Marvelovi stripovi su retko, sporadično, nezaokruženo i nekompletno stizali do delova mog detinjstva... ali imao sam sreće da naknadno dođem do magazina koji su stvorili istoriju modernog stripa, zavolim ih doživotno i postanem jako osetljiv na brojne nepravde nanesene kroz retke filmske adaptacije koje kao da su se iz petnih žila upinjale da ih obezvrede, ismeju ih ili nesuvislo ,,nadograde" nastojanjem da se stvori nešto, ako ne bolje onda barem drugačije i po mogućstvu štetno po strip - jer, beše tada vladajuća mudrost, strip je kao medij toliko infantilan i primitivan, da ga je prosto nemoguće preneti na film.

            To bi, otprilike, moglo da se kaže i za preskromnu produkciju Rodžera Kormana FF filma iz 1994 u kojoj se ne zna da li nedostaje kanap ili štap - a svakako je vidljivo odsustvo smislenog scenarija i iole ozbiljnije glume.

http://www.dailymotion.com/video/x19pvwt_the-fantastic-four-1994-unreleased-roger-corman_shortfilms

Ponuđeni link vas vodi do celog filma, koji je inače zvanično neprikazan zbog sramotnog nivoa na kome je realizovan - no ipak uz prelaznu ocenu da se koliko-toliko držao svog stripovskog izvora.

          Sad dolazi ono po čemu možda delujem kao da ,,celom svetu teram uz dlaku" - FF iz 2005. i FF, Uspon Srebrnog Surfera (Letača) Tima Storija iz 2007. su imali osrednju gledanost i omraženost kod zvanične kritike, ali meni su izuzetno dragi, pogotovo drugi nastavak zbog najdražeg mi stripovskog junaka, Srebrnog Surfera.

           Neka mi ne bude zamereno što ne znam šta je lepše i bolje - da li izbor izvanrednih glumaca, da li izuzetno dobro današnjici prilagođena stripovska priča uz maksimalno poštovanje izvora, svima neprimeren i antipatičan negativac Dr. Dum osim meni - - ili fenomenalno realizovan Surfer koji kao da je uzleteo sa stripovske strane..!

            I upravo zato - priznajem, zbog krajnje subjektivne motivacije, ne želim da vidim na šta liči najnoviji holivudski uradak... umesto da su naučili lekciju, kako se za uspeh strip-adaptacije treba držati stripa, oni iz korena menjaju SVE - i godine odn. starost neprimereno mladih heroja, i epizodu iz koje izlaze promenjeni, i odnose sa svetom i među njima samima - i pogotovo prema Dr. Dumu.

            I jeste - smeta mi što je Ljudska Baklja crnac, ali ne zato što sam rasista, već jer je čist političko-korektni ustupak bez pokrića; i u stripu i u svim filmovima - pa i ovom - Suzan i Džoni Storm su brat i sestra, ali u najnovijoj inkarnaciji bata je crnče. Dobro - I NEKA JE, ali to nije Džoni Storm niti je ovo Fantastična Četvorka... Setimo se Marvelovog lovca na vampire, Blejda koji je crnac... kako bi delovalo da ga na filmu tumači belac?! Ili da Sokola, saborca Kapetana Amerike takođe igra belac a upravo je rasna pripadnost lika krucijalna za ono što taj heroj jeste. Mislim, čak je i Diznijev animirani kompjuterski film IZBAVITELJI (The Incredibles Breda Berda) bliži F.Četvorci po postignutom rezultatu nego Trenkov uradak koji insistira na preterano zatamnjenoj gami slike, glumci kao da su jedva budni dok odrađuju svoje neubedljive role a akcija - jedva da okupira i četvrtinu filma - - rekoše oni koji su film gledali ili još pre premijere izveštavali šta će da ispadne od ove izdaje stripa. Trejlerom sam zadovoljan, rasnim ustupcima nezainteresovanoj publici nimalo jer ne postoji opravdanje da se klasičnom karakteru iz stripa menja rasna pripadnost, mada... mislim da se najdalje u pomahnitaloj političkoj korektnosti otišlo u prvom filmu iz stripovske serije Tor, gde na Duginom mostu kao vratar-čuvar Hajmdal na kapiji Asgarda u kome žive NORDIJSKI ANTIČKI BOGOVI potpuno bez objašnjenja, motiva i bilo kakvog valjanog razloga stoji - crnac..?

            Lepo su govorili naši stari, ,,Četa kuvara upropasti čorbu".

            Dodao bih - u ovom slučaju slabo su mešali pa je najplahovitiji deo superjunačkog kvarteta poprilično - zagoreo.

• Fantastimir Četvorković