6 SAVETA ZA BOLJU KOMUNIKACIJU NA ENGLESKOM JEZIKU

Svi znamo koliko je u današnjem svetu neophodno znanje engleskog jezika. Ljudi koji to shvataju preduzeli su sve potrebne mere da usavrše svoje znanje tog jezika. U ovom tekstu ćemo vam dati neke smernice kako da se nađete u toj „grupi srećnika“, kojoj engleski jezik više ne predstavlja problem. 

Ovi saveti govore o učenju engleskog jezika, ali se mogu primeniti na bilo koji drugi strani jezik.

1. UČITE CELE FRAZE, A NE REČ PO REČ

Ljudi vrlo često upadaju u zamku učenja reči napamet. Međutim, to nije pravi način za vas. Ne verujte profesorima koji amaterski zaključuju kako „reči čine jezik, pa ako naučite reči, naučićete i jezik“. Eh, kada bi to bilo tako lako, gde bi nam bio kraj?! A šta je sa strukturom jezika, gramatikom, slengom, itd? Šta je sa vezama između tih reči?

Umesto da „štrebate“ reč po reč, fokusirajte se na standardne fraze i izraze, kako bi vaš engleski jezik zvučao što prirodnije!

2. SLUŠAJTE ENGLESKI JEZIK

Da biste ušli u suštinu, tok i senzibilitet jednog jezika, veoma je dobro slušati taj jezik. Mnogi ljudi dosta vremena provedu u učenju pravila  stranog  jezika, a ignoriše ovu veoma zahvalnu aktivnost: SLUŠANJE!

Deca, kada uče engleski jezik, upravo počinju sa slušanjem, te mnogi lingvisti smatraju da deca pobeđuju odrasle u učenju jezika. Nekada je zaista dobro učiti od dece, tako da i vi možete primeniti tu praksu.

Današnje vreme je „dušu dalo“ za slušanje. Engleski jezik je svuda oko nas, posebno na internetu. Gledajte filmove, emisije, YouTube video-klipove i svakako ćete sebi veoma pomoći.

Inače, slušanje vam dosta pomaže da popravite svoj izgovor i da „ispolirate“ svoj akcenat!

3. SAMI VEŽBAJTE GOVOR

Kada govorite engleski, najčešće imate dva problema:

1) KOJU reč da upotrebite i

2) KAKO da je pravilno izgovorite.

Možete čitati engleski tekst naglas. Pročitajte ga nekoliko puta, a vaši govorni organi će vam biti zahvalni i odužiće vam se tako što ćete svaki put reči lakše izgovarati!

Drugi način je da prosto govorite engleski pred sobom. Da, pričajte sami sa sobom! Ali, na engleskom. Ovo će vam mnogo pomoći da pretočite svoje misli u reči, a nećete imati pritisak kao kada vas neko sluša ili možda ocenjuje.

Vrlo često ljudi smatraju da je neko ko priča sam sa sobom, zapravo, lud. Međutim, nova naučna istraživanja demantuju ovo mišljenje ili „dogmu“. Naučnici kažu da se pomenuta konverzacija povezuje sa genijalnošću! Pa vi sad vidite...

4. VEŽBAJTE RAZMIŠLJANJE NA ENGLESKOM

Da li vam se dešava da kada nešto želite da kažete na stranom jeziku, morate prvo da to u glavi prevedete? Ako je tako, to je onda pogrešno...

Ne traćite nekada i dragoceno vreme na ovaj „prevod u sebi“. Pokušajte da odmah kažete to što imate na željenom jeziku.

Ali, prvo treba da se izvežbate za to... Razmišljati možete u bilo kom slobodnom trenutku. U prevozu, dok se odmarate, pred spavanje itd.

5. KOMUNIKACIJA JE MNOGO VAŽNIJA OD GRAMATIKE!

Iako je gramatika stub svakog jezika i mnogo nam pomaže pri njegovom učenju, ona ipak jeste jedan skup pravila, koji ako se ne upotrebljava, ne služi mnogo čemu. Ono što treba da vas zanima (dobro, pored same gramatike) jesu KONVERZACIJA i KOMUNIKACIJA.

Razumevanje, komunikacija ideja i misli i pravilno prenošenje poruke su najvažniji.

Ako u nekoj rečenici ne ispoštujete gramatička pravila, velika je mogućnost da vas sagovornik ipak razume i, najverovatnije, ispravi, tako da ste iz svega toga dobili jednu nenadanu lekciju iz engleskog jezika!

I, na kraju krajeva, poslednji savet:

6. OPUSTITE SE! 

Učenje engleskog ili bilo kog stranog jezika nije „bauk“! Ono nikako ne bi trebalo da je trauma ili frustracija, već jedno veoma prijatno iskustvo, pri kome radite nešto dobro za sebe, tj. radite na sebi. Mi smatramo da je to velika i važna stvar! Ako vam nešto donosi lični i profesionalni boljitak, vreme provedeno u tome nikako nije izgubljeno vreme!

Učite i radite na sebi!

Samo napred!

 

Škola LINGO

Konverzacija – aktivnost mi je najmilija!

Ako ste tek počeli da učite engleski jezik, naše jezičke mašine će vas prepoznati kao, „male, mlade i zelene“ . Međutim, ako već imate iskustva u učenju engleskog jezika, vi ste za nas „iskusni“ i „odrasli“  i jedan dobar konverzacijski kurs engleskog jezika vam može doneti mnogo dobrog.

Cilj učenja nekog jezika oduvek je bio i uvek će biti govorenje tog jezika. Možete potrošiti sate i sate na tzv. „biflanje“ reči ili čitavog rečnika napamet, revnosno učenje gramatičkih pravila i gde ste onda? Onda ste kao u snu, kada trčite, mučno pomerate svoje noge, ali rezultat izostaje. Isto je i sa govornim jezikom. Gomila informacija bez prave sistematizacije je bespotrebna! Ono što je potrebno učenicima stranog jezika jeste KONVERZACIJA.

Nije teško zaključiti, a i svima nam je jasno, da se jezik najbolje „propriča“ ako se nalazite na govornom području tog jezika. Sigurno imate „tog jednog prijatelja“, koji je otišao u nepoznatu mu zemlju, nepoznatog jezika... Kad, posle određenog vremena, eto njega – govori taj jezik kao da mu je maternji! Govorno područje zaista čini čuda za učenike stranih jezika!

Međutim, mnogi ljudi, usled životnih okolnosti, vremena, afiniteta itd. nemaju prilike da odu u Veliku Britaniju, SAD ili Australiju, gde se, kao što znate, govori engleski jezik.

Škola LINGO vam nudi nešto što je najbliže gore opisanom iskustvu izmeštanja u novu sredinu, a to je naš, sada već popularni, kurs konverzacije i poslovne komunikacije, pod nazivom „iSpeak“.  Retki su u Srbiji oni koji imaju prilike da razgovaraju sa autentičnim govornicima engleskog jezika. Iskoristite tu mogućnost, mnogostruko će vam se vratiti!

Na konverzacijskim časova u našoj školi, očekuju vas čaj, kolačići i razgovor ISKLJUČIVO na engleskom jeziku, baš kao što to Englezi rade! Strictly English!

(Zapravo, ovo je samo delimično tačno. Naime, danas kada čujete: „What did you have for tea? A soup?“, nemojte da vas to iznenadi. Danas je „5 o'clock tea“ sinonim za obrok, posle ručka, a pre večere, koji je mnogo više od ispijanja  čaja.)

5 o'clock tea!

Potrudićemo se da uz živahan razgovor, na mnoge zanimljive teme, i vi osetite potrebu da se uključite u razgovor i tako pobedite strah i srušite sve jezičke barijere.

Mnogi su se uplašili („Jaooo! Pa, kako ću i šta ću ja tu? Nisam progovorio/la ko zna koliko godina...“). Ali, nemojte strahovati za svoju bezbednost. U sigurnim ste rukama! U školi LINGO trudimo se da učenje nikako ne bude mučenje, već da ono ide prirodnim putem, bez nametanja tempa, tema niti obaveze.

Na kraju krajeva, ČEMU VAM SLUŽI ZNANJE STRANOG JEZIKA AKO NE MOŽETE DA GA UPOTREBITE?!

                                  I Bogi i Bekol su pili čaj.

                                 A  tek što su govorili engleski...

I za kraj:

KEEP CALM

AND

SPEAK ENGLISH.

Vaš LINGO

HAPPY NEW YEAR!

Svim dragim čitaocima, prijateljima, dobricama, mecama, macama, kucama... ljudinama i ostalima,

 želimo SREĆNU NOVU GODINU!!!

Pišemo se i čitamo u 2016-oj!

Šta je Thanksgiving i kako se slavi

Sigurno ste čuli za ovaj praznik, ako ste gledali serije ili poslednjih dana švrljate Internetom.

Ako niste bili sigurni šta je Thanksgiving, ko ga slavi, kako i zašto se slavi, evo jedne priče za vas!

Danas se u Americi i Kanadi slavi Thanksgiving Day, tj. Dan zahvalnosti. Nije mi poznato koliko su ljudi upoznati sa ovim praznikom, te stoga želim da napišem nešto i o njemu. Istini za volju, ni ja dugo nisam mnogo znala o ovom prazniku. Jednostavno, nije me nešto mnogo ni interesovao. Znam samo da se jede ćurka, da se pravi pita od bundeve, da ima veze sa prvim doseljenicima u Ameriku, godine 1621. i... da tog dana Džoi iz serije „Prijatelji“ uvek mora da pomera rupe na kaišu!  I to bi, otprilike, bilo to. Međutim, zahvaljujući mojim đacima i mojim čitaocima, krenula sam, konačno, da saznajem i eto me ovde, da i vama prenesem svoja saznanja!

Thanksgiving Day je pokretan praznik, tj. ne postoji unapred utvrđen datum kada se on proslavlja. U Americi, on se slavi svakog četvrtog četvrtka u novembru, dok u Kanadi on pada nešto ranije, drugog ponedeljka u oktobru. Zapravo, to i ne čudi mnogo, jer se prva saznanja o ovom prazniku u Americi vezuju za 1621. godinu, kada su prvi doseljenici stigli u Ameriku, a kanadski Dan zahvalnosti datira još iz 1578. godine! 

Ovaj praznik vezan je za žetvu i njegovo proslavljanje, kao i kod mnogih drugih verskih praznika, podseća na neke paganske obrede. Pa, to i ne čudi. Poznato je da su naši preci uvek izražavali zahvalnost za rodnu godinu i dobru žetvu, priželjkujući i nadajući se još boljoj sledećoj.

Pri opisivanju Dana zahvalnosti, moram da napomenem da je dosta toga bilo ostavljeno tzv. „narodnoj imaginaciji“, gde su ljudi dodavali razne maštovite ukrase celoj priči. A ona glasi, otprilike, ovako:

Godine 1621., godinu dana nakon iskrcavanja u Ameriku i duge, hladne i nemilosrdne zime, tokom koje je veliki broj „novih Amerikanaca“ izgubio svoje živote, hodočasnici su se obratili za pomoć „starim Amerikancima“, tj. Indijancima. Oni su im pomogli tako što su im predali „tehnologiju“ uzgoja kukuruza i ostalih useva. Kada je žetva došla na red, bila je veoma plodonosna, te su se srećni „pilgrimi“ (hodočasnici) zahvalili Indijancima, tako što su napravili veliku gozbu u njihovu čast. I pozvali ih, naravno!

Bilo kako bilo, ovo ime za ovaj narod - „Indijanci“ je potpuno pogrešan, zahvaljujući Kristoferu Kolumbu, italijanskom moreplovcu, koji je istražujući nepoznate prostore planete Zemlje i došavši na ovo tle, mislio da je došao u Indiju! E, moj Kolumbo... Inače, u Americi se danas ovaj narod zove popuno drugačije i pravilnije: Native Americans (američki starosedeoci). Ti američki starosedeoci su zaista dosta propatili tokom svoje istorije, poniženi, uvređeni i u prošlosti čak zatvarani u rezervate, što je još jedna velika nepravda. (O ovome bi moj drug Peđa mogao mnogo više da vam priča.)

No, vratimo sa na proslavu ovog dana. 

Ovaj praznik je, kao i mnogi u današnjem svetu, komercijalizovan, jer odmah posle njega dolazi Black Friday („Crni petak“) koji je u angloameričkom svetu veliki dan za kupovinu („shopping day“), sa raznim, „neverovatnim“, „senzacionalnim“ sniženjima i svime što ide iz to. On, takođe, označava početak božićnih rasprodaja.

Veoma bitan za Dan zahvalnosti jeste i jelovnik koji se priprema za ovaj praznik. Na meniju se uvek nalazi ćurka, pečena u rerni, za čije spravljanje danas postoji milion recepata. Ljudi se šale, govoreći kako su jadne ćurke najveći stradalnici ovog praznika! Uz ćurku se gotovo uvek služi sos od brusnice (cranberry sauce), krompir.

A kao desert, tu je čuvena i omiljena pita od bundeva (pumpkin pie). Ali, ne ona kakvu je mi znamo – „bundevara“, već...

Uostalom, šta ja ima da pričam o tome, kada vam recept za najbolju pitu od bundeva može dati, pogađate, čuvena Marta Stjuart (Martha Stewart – čitaoci je već znaju, pominjala sam je ranije: http://tinyurl.com/onnfqrf, šta da se radi, jedna je Marta…) Ovde joj je asistentkinja fenomenalna Beti Vajt (Betty White), komičarka i legenda američkog filma i televizije, koja je sa svoje 93 godine još uvek aktivna! Ako gledate seriju po imenu „Hot in Cleveland“ ili ste gledali “Golden Girls”, biće vam sve jasno. 
Uživajte u jednom, zahvaljujući Beti, pomalo nestandardnom pripremanju pite od bundeva!