Prvi septembar – GARDEROBICA!

 Sve nam je jasno. Uzbuđenje raste, kao i očekivanja!

 Nije roditeljima lako... Pogotovo roditeljima školaraca i predškolaca. Da li je sve spremno? Da li su kupljene knjige i sveske? A adaptacija? Kako će se oni koji prvi put kreću u školu snaći? A oni koji se vraćaju u školu posle dugog toplog leta i uživancije?

Sva gore navedena pitanja im padaju na pamet pred prvi septembar.

Ali, da ne bismo i mi mnogo doprinosili opštem uzbuđenju i furtutmi, ovde ćemo se pozabaviti samo garderobom. Polazak u školu ne bi bio kompletan bez novih odevnih kombinacija. Ovde ćemo se pozabaviti ponudom poznatih brendova, a sve sa željom da vaši mališani i mališanke budu ”cakum-pakum” spemni za veliki početak.

 Nadamo se da će vas naš izbor bar malo inspirisati i mnogo zabaviti! :)

 

 Kao prvo, pogledajte šta za sezonu jesen-zima 15/16 predlažu iz čuvene modne kuće Armani. Njihov dečiji ogranak, po imenu Armani Junior, donosi neke veoma interesantne stvari.

 Za dečake, spremili su karirane sakoe, u kojima oni izgledaju izuzetno slatko. Primetili smo, takođe, jedan trend, a to je povratak tzv. ”koledžica”. Za one koji ne znaju, to su, zapravo, jakne kakve se nose na američkim koledžima ili u srednjim školama, naročito popularne pedesetih godina prošlog veka, a sve ste to mogli videti u poznatim filmovima ”Briljantin” i ”Američki grafiti”.

Što se devojčica tiče, iz Armanija su za ovu sezonu predvideli pletene haljine koje izgledaju neverovatno simpatično na njima. Iskreno, kao mala, imala sam mnogo pletenih stvari, jer mi je baba bila pasionirana pletilja! Međutim, tolika količina ”štrikeraja” je samo učinila da ga ne volim baš mnogo... Kako se ono kaže? Ah, da! ”Mladost-ludost”!  :)

Pored toga Armani Junior nudi i prelepe elegantne cvetne jakne i haljinice, kao i haljinice sa predivnim printovima.

Moramo ovde istaći: Armani je Armani! Zaista, modni genije, koji svojim kreacijama čini da svet izgleda kao veoma, veoma dobro mesto! Hmmmm....Pretpostavljamo da su zato takve i cene... Što možete pogledati na: http://www.armani.com/us/armanijunior

 

Dragi naši, ako ste i posle ”cenovnog šoka” sa Armanijevog sajta ostali sa nama, biće nam drago da krenemo dalje. Naravno, sa mnogo pristupačnijim brendovima!

Na red dolazi nama poznata marka, švedski odevni gigant H&M. I oni su napravili izuzetne modele za vaše mališane.

Što se devojčica tiče, ne možemo, a da ne izdvojimo medene suknjice, koje podsećaju na ”tutu” (baletske suknjice), o kojima gotovo svaka devojčica sanja. Naravno tu su i izuzetno zanimljivi ”pufnasti” džemperi sa aplikacijama. Trend je, izgleda, i povratak ”martinki”, u kojima devojčice izgledaju pomalo buntovno, ali ipak elegantno! (Mnogo me raduje povratak ovog trenda, jer sam prosto L-U-D-A za martinkama i jedva čekam da se ”odmerim” sa mojim malim učenicama... :)

 H&M nije zaboravio ni dečake! Za njih su akcenat stavili na jaknice. Ono što ih krasi su odličan dizajn i udobnost. Tu su”kožnjaci” za male šmekere, ali i replike tzv. ”meklaud” jakni, pa ko voli, nek’ izvoli! Nećete se pokajati, jer šta god dečici da obučete, ona će izgledati kao slatkiši! :)

 Više o svemu ovome pogledajte na: https://www.hm.com/rs/department/KIDS

Španska, a svetska Zara svake sezone izuzetno povede računa i o deci. Možda je baš zbog toga odeljak Zara Kids uvek prepun! Kod Španaca primećujemo stil koji je pomalo vintage, što je izuzetno zanimljivo!

Za dečake, Zara je pripremila kožne rockabilly jakne, kao i čuvene ”vijetnamke” i kombat pantalonice (sa vojničkim, maskirnim printom). Kao pacifista ne bi trebalo da budem pristalica ovog trenda, ali kao modni pravac, ova garderoba, uz malo mašte, može izgledati savršeno!

Devojčicama Zara nudi razne poslastice! U prvom redu, opet jedan, prilično retro detalj – pelerine! Možete li da zamislite svoje mališanke kako se šepure u odeći, koja nostalgično vraća u neka druga vremena?! Fenomenalno! Kao i prethodih, i ove zime Zara je nastavila da nudi ”krznene” prsluke (pod navodnicama, jer smo ekološki svesni i shvatamo kako neke životinjske vrste polako izumiru, te stoga mi biramo uvek VEŠTAČKO krzno!)

Website: http://www.zara.com/rs/en/promotions/kids/girl/tops-c459003.html

I to je, za početak, to! Naravno, ne savetujemo slepo praćenje trendova i kupovinu do bankrota. Ovaj presek dečjih modnih trendova je tu da vas inspiriše i da vam, eventualno, da neke smernice. Ono što, takođe, treba da se zna, jeste da i neki ”nebrendiran” odevni predmet može izgledati fantastično, pod uslovom da ga dobro iskombinujete! U kreativnosti je stvar! Pustite svojoj kreativnosti na volju i svojim klincima prenesite tu maštovitu ”žicu”, u bilo kom domenu! A klinci će vam biti mnogo zahvalni kasnije, a vi još srećniji sa njima!

Uostalom, nije bitno ŠTA se nosi, nego KO i KAKO to nosi. Individualnost je u ovo moderno vreme na ceni! I neka je tako! Budite ono što jeste! Just be totally cool&trendy! ;)

A mi iz škole LINGO jedva čekamo septembar, koji je pred vratima, pa da se ponovo vidimo i družimo, učimo i napredujemo!

xoxo

Do pisanja,

Danijela

JEZIČKE PROMENE (Evropski dan jezika 2013.)

Moj govor na prvoj proslavi Evropskog dana jezika u Staroj Pazovi, čiji je LINGO bio inicijator i ko-organizator.

Stara Pazova, 26. septembar, 2013.

Velika mi je čast da na ovom skupu kažem par reči o jeziku, pre svega kao veliki ljubitelj jezika, ali, eto, i kao jezički profesionalac. Nije mi cilj da zastupam bilo kakav stav, jer smatram da je mnogo važnije otvoriti neka pitanja, koja će slušaoce naterati da razmišljaju.

Takođe mi nije cilj da govorim o važnosti jezika. Smatram da je u današnje vreme postalo itekako jasno šta znači znanje jezika, maternjeg, kao i stranog. Radije bih da se na ovaj evropski praznik jezika osvrnem na pitanje fenomena, koji je u poslednje vreme itekako prisutan. Naime, radi se o promenama u jeziku.

Ova pojava vrlo često zna da uznemiri duhove i podstakne raznolike diskusije, kako kod nas, tako i u svetu.

Činjenica jeste da se jezici menjaju. Oni moraju da se menjaju, jer su vezani za ljude, koji se isto tako se menjaju.

Ono što se sa sigurnošću može tvrditi jeste da se jezici često menjaju u doba velikih tehičkih/tehnoloških otkrića. Tada se pojavlju mnoge stvari koje zahtevaju određeno ime, te nastaju nove reči. Tako je bilo prilikom Gutenbergovog otkrića štampe. Zatim kod otkrića telefona (A.G. Bel), sama priroda komunikacije se promenila, nova vrsta dijaloga je stupila na scenu. Radio i  televizija doneli su  nove sintagme u upotrebu kao što su: sportski komentar, vremenska prognoza, prenos uživo itd.

Internet je poslednje dostignuće koje je dovelo do jezičke revolucije. Postavlja se često danas pitanje: Šta se dešava sa jezikom u tzv. „virtuelnom svetu“? Kako se ponaša jezik na web sajtovima, blogovima, na Tviteru ili Fejsbuku..? Šta označava fraza „techno-speak“, u prevodu „tehno-govor“?

Otprilike, to bi bilo ovo: ako vam se svidi neka slika ili blog „entri“, a u to vreme ste na Fejsbuku, vi ćete ga „lajkovati“. A ako vam se VEOMA svidi, vi ćete ga „šerovati“, tako da to svi vaši „frendovi“ vide. To neće videti samo oni koje još niste „adovali“,  kojima ste tek poslali „rikvest“ ili oni koje ste, ne daj Bože, „anfrendovali“! Ali, to je Fejsbuk, šta ćemo sa Tviterom?! Naravno, odmah ćete tvitovati da to svi vaši „foloveri“ vide. Ali, nikako ne zaboravite da stavite neki „haštag“. A ako vam se ta slika ili pomenuti „entri“ toliko svide da želite da ih sačuvate, da ne kažem „sejvujete“, vi ćete ih, konačno, DAUNLOUDOVATI! (Oh, kao lepa i prirodna, „domaća“ reč)... I tako dalje... Nove reči ulaze u jezik, sa novim Internet-komunikacijskim fenomenima...

Kao što vidite, ove se promene odnose samo na leksički fond, tj. na reči. Struktura jezika ostaje ista, nastavci za glagole, glagolska mesta u rečenici ostaju ista.

Jezički puristi tj. „čistunci“ su veoma zabrinuti za stanje jezika i svaku promenu vide kao pretnju očuvanju jezika, kao svojevrsnog „kvaritelja“. S druge strane, tu su i jezički liberali, koji su mnogo fleksibilniji i raspoloženiji da dočekaju promene u jeziku.

Pa, dobro, nije da ni jedni ni drugi nisu u pravu. Šta je loše u bogaćenju jezika novim terminima, kojih ionako ima svega nekoliko stotina, u odnosu na ko zna koliko stotina naših reči. (Po mojim saznanjima, nema preciznih podataka. Gruba procena je da engleski jezik ima oko milion reči). Veći broj reči jednog jezika utiče na to da govornici proširuju svoju svest, zar ne?!

Da. Ali, želela bih ovde da ukažem na još jedan fenomen. Ili dva...

Ja jesam profesor engleskog jezika, volim ovaj jezik, skoro kao i svoj maternji, ali i meni zasmetaju neke pojave. Nisam jezički čistunac, ali uzmimo, na primer,  tzv. „jezičku lenjost“ (novi lingistički termin?!).

Istina je da zbog tehnološkog razvoja mnoge reči ulaze u naš jezik i da je neke nemoguće prevesti. Međutim, se neke ipak mogu prevesti i tako bi izbegla rogobatnost u izražavanju ili pisanju. „Folover“ je pratilac, „rikvest“ je zahtev, poziv, „adovanje“ je dodavanje itd. Ali, to, verujte, i nije tako strašno. Teško je da će ti englesko-srpski „parnjaci“ uću u zvanični srpski vokabular. A šta  kada vas voditelj na TV-u posle, nesnosnog bloka reklama, dočeka sa „Dobrodošli nazad!“

E,  to nas dovodi do druge pojave, do „jezičkog snobizma“! Sada... Da li je voditelj isuviše lenj da prevede englesku korespondirajuću frazu „Welcome back“ ili je u pitanju nešto drugo? U prirodi je čoveka da voli da se predstavi da je pametan, da je „u trendu“, da je... da je „IN“! I zato umesto prevoda na naš jezik imamo, dobijamo jednu anglo-srpsku goropad, tipa:  „fešn vik“, „bekstejdž“, „mejkap“, „hepening“, „ivent“ i, konačno poslednji, ali ne i manje važan, a meni ipak nekako drag „STAJLING“...

Ali, ovde ću stati da ne budem baš potpuni „hejter“ i da ne počnem da „trolujem“, poželeću vam:

SREĆAN EVROPSKI DAN JEZIKA!

Danijela Grozdanić, 

profesorka engleskog jezika i vlasnica škole stranih jezika "LINGO"

Ok, people... Let's make magic!

23.12.2012.
Sa snimanja Novogodišnjeg programa za decu, u saradnji sa RTV Stara Pazova. 

Ovo je prva igrana produkcija staropazovačke televizije, sa originalnim scenariom, koji je osmislila i napisala Danijela Grozdanić, a u kojem briljiraju naši polaznici.
LinGO! did it again!