Our Hallowe'en!!!

"A picture is worth a thousand words"

LINGO - the greatest hits

Pletenica inspirisana Zlatokosinom pletenicom i filmom "Tangled" (Zlatokosa i razbojnik).

by Naši klinci

Tangled - ©Disney

Zašto smo No.1?!?

Pogledajte:

• Zašto smo najbolji?
• Zašto smo zainteresovali naš nacionalni javni servis, RTS?
• Zašto nas traže i zovu?

Budite i Vi deo čarolije!

LINGO

Upis je u toku! Septembar '11!

Upis u školu LINGO počinje!

DECA

Za decu nudimo veoma raznovrstan program, koji se bazira na podsticanju njihove motivacije za učenje uopšte. Naš rad je postao poznat široj javnosti, izmedju ostalog i tako što je predstavljen na Nacionalnoj televiziji, ali se Vi, kao naši prijatelji, možete o našem metodu rada dodatno informisati i na našem Facebook profilu i stranicama.
Mi budimo u deci kreativnost... i želju za znanjem! To je veoma važno u našem zajedničkom putu stvaranja pametnih i uspešnih mladih ljudi!
Upisujemo mališane od 3/3,5 godine pa nadalje.

Prepustite svoje mališane profesionalnom i stručnom predavaču! Prošla su vremena polu-kvalifikovanih nastavnika ili predavača sumnjive stručnosti. Vaše dete zaslužuje NAJBOLJE! Dovedite ga u LINGO!

ODRASLI

Za odrasle u ponudi imamo sledeće jezike: ENGLESKI, ITALIJANSKI, ŠPANSKI, RUSKI, GRČKI i TURSKI.
Pošto je engleski jezik u današnjem svetu najtraženiji, spremili smo za Vas programe:

• LINGO Professional! – kurs engleskog jezika i kulture, u svakodnevnom i poslovnom okruženju;
• LINGO Talk! – konverzacijski kurs engleskog jezika, koji se bazira na razgovorima u cilju što bolje pripreme polaznika za konverzaciju na engleskom jeziku.


Kao što vidite, mi brižljivo i znalački pripremamo program za Vas, a na Vama je da se odlučite! Javite nam se!

®Veoma važno:
POPUSTI!!!

Pored izvrsnih programa, LINGO Vam omogućava sledeće popuste:

• PORODIČNI POPUST - ukoliko upišete člana porodice, oba člana (ili više) dobijaju popust od 10%!
• PRIJATELJSKI POPUST – ukoliko dovedete prijatelja/prijatelje, svi prijatelji dobijaju popust od 11%!

Ako ste zainteresovani za bilo koji od naših programa, pošaljite nam poruku, pa ćemo zakazati sastanak.

Neka naš zajednički put ka uspehu počne!

Vaš LINGO

Londonski umetnički eksperiment ili Peckham Vs. Monmartre

Da li se čuvena galerija Tejt  (Tate), svojevrsna "Meka" moderne umetnosti, polako seli u prošlost? Da li je Institut savremene umetnosti (Institute of Contemporary Arts), čuveni ICA, već pomalo- prevaziđen?! Kolika je, zapravo, kreativna snaga jednog problematičnog predgrađa? A jedne TV serije?

Peckham 
(Wikimedia Commons)

Posle “događanja naroda” u Londonu, nereda koji su uzrokovali rušenje i lomljavu britanske prestonice, stvari kao da počinju da se smiruju. Međutim, posle svega isplivao je jedan, možemo reći, neočekivani trend.  Istina, trend koji traje poslednjih par godina.

Svi koji su obožavali BBC-jevu seriju iz 80ih godina prošlog veka, “Only Fools and Horses” (“Mućke”), vrlo dobro znaju da su braća Troter (Trotter), Rodni (Rodney) i Del-boj (Del-Boy), kao i čitava njihova družina, živeli u londonskom predgrađu Pekam (Peckham). Upravo ta serija je nešto što prvo padne na pamet prosečnom Britancu, kada se ovo predgrađe pomene. Prve asocijacije posle te su: bande i obračuni noževima.

Turisti, opet, kada se pomene London odmah u svojim glavama stvore sliku Pikadilija (Picadilly Circus), Trafalgar Skvera (Trafalgar Square), neizbežnog Big Bena ili kraljičine rezidencije - Bakingemske Palate (Buckingham Palace). I zaista, čak i stanovnici Londona vole da veruju da je to onaj “pravi London”, severno od reke Temze (The River Thames). Ono što je “južnije i tužnije” je ono što turističke agencije nemaju običaj da stave u svoje prospekte.

Jer, šta bi zanimljivo turisti mogli da vide u oronulim zgradama za “socijalu”, kioscima brze hrane, uličnim štandovima za prodaju ukradenih mobilnih telefona?! ‘Ajte, molim Vas!

Međutim, očigledno je da se vreme promenilo! Što bi Englezi rekli - “sto se prevrnuo” (“The table’s turned”). Sada ljudi počinju da se “sećaju” da u Pekamu (jugoistočni London) deluje nekoliko umetničkih akademija koje stvaraju generacije mladih umetnika. Galerije koje se tu nalaze, takođe, ovom predgrađu daju tu boemsku atmosferu. Stanarine rastu, a umetnici migriraju ka jugu Londona, što se nekad nije moglo ni zamisliti. Naime, ranije su ljudi afektirali i pretvarali se da, tobože, ne znaju ni gde je “to”, ni “šta” je to!

Trenutno se u ovom području umetnički događaji (kako se to na našem lepom jeziku kaže: hepeninzi!) organizuju u pabu, dok se u drugoj prostoriji ispija pivo i igra bilijar, ili na starom parkingu, gde Vam i pacovi mogu poželeti dobrodošlicu!

Kao umetnički artefakt je izložen čak i prepoznatljivi žuti kombi, trotočkaš, koji je pripadao Dereku Troteru, a koji će, preko unošenja u pomenute turističke brošure, dobiti i priznanje međunarodnih umetničkih krugova! Sve sa natpisom: “London-New York-Peckham”!

Sećate se, zar ne? Smejali ste se do suza!

Uđoše li to “Mućke” u istoriju umetnosti? U mom srcu su već odavno.

Do čitanja,

Danijela

Only Fools&Horses/Mućke

Faze učenja engleskog jezika kod dece

U prošlom tekstu smo pokušali da razjasnimo neke nedoumice u vezi s tim kada deca treba da počnu da uče engleski jezik. I dalje stoji ona “zlatna”: Što ranije, to bolje!

Ovog puta ćemo objasniti procese i faze kroz koje deca prolaze učeći strani jezik. Smatram da roditelji treba da budu upoznati sa ovim činjenicama, kako bi znali da oslušnu i usmere svoje mališane, tj. da znaju šta se dešava u njihovim glavicama u toku učenja jezika. Stručno objašnjenje nije na odmet, zar ne?! Svako novo znanje je dobrodošlo, kako deci, tako i odraslima!
Pa, da počnemo:

• Tihi period

Kada bebe uče svoj maternji jezik, one, pre nego što progovore, gledaju i slušaju, a komunikaciju svode na izraze lica ili gestikulaciju Taj period se u razvoju jezika naziva “tihi period”. Isto se dešava sa mališanima koji čine svoje prve korake u savladavanju stranog jezika. Komunikacija i razumevanje nastupaju pre bilo koje izgovorene strane reči.

• Početak govora

Posle određenog perioda izloženosti engleskom jeziku, a pod stručnim nadzorom (veoma brzo!) deca počinju da izgovaraju svoje prve reči (npr. dog, cat, train, purple itd.), ili pojedine fraze (npr. What is that?, It is a book, That’s a car itd.). Oni ove “nove reči” koriste ili u razgovorima, ili kao neočekivane izjave. Dete te izjave izgovara poput naučenog, memorisanog teksta, ne udubljujući se suviše u njihovu potpunu strukturu. Ova faza se nastavlja neko vreme, tokom dečijeg učenja engleskog jezika, a sve što je naučeno dete koristi za svoje prve dijaloge na engleskom jeziku. Roditelji LINGO klinaca opišu ovu fazu kao “Kako slatko pričaju!” I zaista je tako. Ove prve reči su put do kreiranja njihovih prvih sopstvenih razgovora na engleskom!

• Unapređivanje znanja engleskog jezika

U ovoj fazi, deca postepeno sastavljaju fraze koje se sastoje od jedne prethodno memorisane reči kojoj dodaju reči iz svog vokabulara/rečnika (npr: a car → a red car → a red and blue car itd.). U zavisnosti od kvalitetnog izlaganja deteta engleskom jeziku, što svakako zavisi od kvaliteta i stručnosti predavača, deca postepeno počinju da kreiraju svoje prve rečenice!

Ovo su bile prve faze učenja stranog jezika. Naravno, ima ih još, ali o njima sledeći put. Nastavite da nas pratite.

Do čitanja!

Danijela Grozdanić
profesor engleskog jezika i književnosti i vlasnica Centra stranih jezika LINGO

“London’s Burning 2011” ili “Moj si London našao da lomiš!”

London's burning, London's burning.

Fetch the engines, fetch the engines.

Fire, Fire, Fire, Fire!

Pour on water, pour on water.

            Ovo su stihovi čuvene engleske pesmice za decu, koju klinci u školi LINGO uče. Zašto da ne?! Pesmica je pamtljiva, lagana, pevljiva. I čini mi se da je klinci baš vole. Osim toga, kada je učimo, uvek naučimo bar nešto o glavnom gradu Velike Britanije. Klinci i treba da uče o različitim zemljama i kulturama, još od malih nogu. Međutim, poslednjih nekoliko dana ova bezazlena pesmica, tj. “nursery rhyme”, dobija potpuno nove konotacije.

            U subotu je ubijen momak i to je podstaklo pobunu kakvu Britanija ne pamti. U Londonu kao da je zapretio povratak onog Velikog požara iz 17. veka (The Great Fire, 1666). Od londonskog predgrađa Totnem (Tottenham - Mi pogrešno prenosimo: Totenhem) nasilje, krađe, paljevina su se preselili i u druge engleske gradove. Policija kao da posustaje (zbog, kako BBC prenosi ”pogrešne taktike”/”wrong tactics”), ne mogavši da ukroti toliku razbijačku energiju. Vlada razmišlja da angažuje i vojsku. Već viđeno?! Da, naravno, ”Kosovo za patike”-miting kod nas (prošao je bez vojske, doduše). Međutim, kada u Britaniji vojska mora da interveniše, to je onda ”nešto”! Kod nas se to, manje-više, i može očekivati. Nažalost.

            U poslednje vreme, veoma politični Morisi (Morissey), frontmen nekadašnjeg benda The Smiths, izneo je svoje stavove, kritikujući britanskog premijera Dejvida Kamerona (David Cameron). Pored nekoliko ljudskih života, još neizmerene materijalne štete, bezbroj hapšenja, u nemirima je nastradao i restoran čuvenog britanskog TV kuvara Džejmija Olivera (Jamie Oliver). To se desilo i mančesterskom butiku Pretty Green, Liama Gelehera (Liam Gallagher – znate ga po njegovom ”srpskom” imenu - ”Galager”), iz čuvene grupe Oasis. Grupa Kaiser Chiefs i pevačica Kejt Neš (Kate Nash) su, na svojim Twitter nalozima objavili da će učestvovati u velikom čišćenju poharanih delova. Reverend and the Makers su već objavili pesmu, inspirisanu nemirima. To je, otprilike, uticaj Nemira 2011 na savremenu pop kulturu.

            Gadno je neko doba, očigledno, nastupilo za Britaniju, zemlju koja je poznata kao ”mešana salata”, sa mnogo kulturnih, verskih raznolikosti, zemlju sa mnogo emigranata, posebno iz Indije, Pakistana, Jamajke, Somalije itd.. Zato se osim sveukupne socijalne situacije, u kojoj žive mnogi od ”pobunjenika” (veoma zanimljiva arhaična reč!), nagađa da li ima i neke rasno-političke pozadine. Ne razumem zašto, jer ta raznolikost bi trebalo da bude prednost! Znate ono - The more the merrier, Lepota je u razlikama...

Ali... Ljudi to ne shvataju. Za ljudski rod je to, nažalost, još uvek samo ideal, nešto nedostižno.

            Bilo kako bilo, engleski Parlament i premijer Kameron čekaju ”stohiljaditi potpis” na peticiju, na osnovu koje Parlament može da izglasa ukidanje socijalne pomoći ljudima kao što su ovi demostranti. U Britaniji, inače, socijalnu pomoć primaju i alkoholičari, kao i trudnice tinejdžerke! To je već dosta poznat britanski problem. Naime, tinejdžerke se odlučuju na rađanje dece, jer im Vlada obezbedi stan i finansijsku ispomoć.

            I dok se u diskusiju o britanskim nemirima uključuju i desničari, koji vatreno osuđuju ove ”gnevne mlade ljude” i levičari, koji ih brane, klincima u našoj školi ne preostaje ništa drugo nego da i dalje pevaju ”London’s Burning” kao i do sad.  Jer... suviše su mali da ih to tangira, ali i zato što je nama, u našoj zemlji, malo dosta svega. Što bi se reklo, ”dejà vu”/već viđeno.

A povrh svega, naši klinci jako lepo pevaju!

Do ponovnog čitanja!

Danijela

Učenje jezika kod male dece i motivacija (1)

Postavljano mi je mnogo pitanja u vezi sa učenjem jezika kod dece. Međutim, sva se ona, uglavnom, svode na dva: “Sa koliko godina dete treba da počne da uči strani jezik?” i “Kako motivisati dete za učenje uopšte?”. 

Naravno, kao i kod svih kompleksnih pitanja na svetu, ni na ova pitanja, nažalost, ne postoji brz i jednostavan odgovor. S obzirom na to da se LINGO, kao stručna i kvalifikovana jezička institucija, bavi učenjem jezika, ovaj blog je prvenstveno kreiran da bismo ostvarili interakciju sa našim polaznicima, kao i sa roditeljima koji, želeći najbolje za svoje dete, mogu da pročitaju ove redove, a s nadom da će im pomoći u što boljem usmeravanju svoje dece na njihovom putu odrastanja.

Obrazovanje i vaspitanje dece i jeste jedan sjajan, ponekad i trnovit put, ali koji, ukoliko ga nastavnici i roditelji shvate na pravi način, može imati fenomenalne rezultate. Isto tako, taj put predstavlja i razvoj samog roditelja, koji ponovo, odrasta sa svojom decom. I ne samo to! On saznaje mnoge nove stvari!

Roditelj je, zapravo, i “raditelj”, jer on mora da radi na kvalitetnom životu i odrastanju svog deteta.

Sada bih želela da se osvrnem na prednosti ranog učenja jezika.

Naime, deca strani jezik usvajaju na jedan prirodan način, baš kao što je to slučaj i sa maternjim jezikom. Pri usvajanju jezika, deca ne prilaze UČENJU jezika kao odrasli. Sada je dobar trenutak da objasnimo termine USVAJANJA i UČENJA jezika. USVAJANJE (engl. “Acquisition”) predstavlja jedan nesvesni, prirodni proces prihvatanja elemenata jezika, dok UČENJE (engl. “Learning”) podrazumeva svestan proces, tj. aktivnost.

Za dečiji uzrast je karakterističniji termin “usvajanje”, te ću ga koristiti kada govorim o, kako se to popularno kaže, “učenju engleskog jezika”.

Deca, dakle, imaju tu “prednost” da strani jezik USVOJE po principu usvajanja maternjeg jezika.  Ona imaju sposobnost da “podražavaju” izgovor stranog jezika i sama, u svojim glavama, izvedu gramatička pravila. Ideja da je “učenje jezika teška rabota” im nikada ne bi pala na pamet! Osim u slučaju kada im to sugerisu odrasli, koji su jezik, verovatno, učili u kasnijem periodu, u takozvanom “akademskom periodu”, tj. za vreme školovanja, kada su svesno prianjali na svoje udžbenike iz gramatike. Svi se sećate toga!

PREDNOSTI RANOG UČENJA JEZIKA

• Deca pri usvajanju maternjeg jezika koriste svoje individualne i urođene strategije usvajanja jezika, a po tim principima, oni počinju da shvataju i koriste te strategije za usvajanje engleskog jezika!
• Deca veoma lako i uspešno uče kroz igru. Ona za to imaju vremena, jer su u periodu kada nemaju ni domaće zadatke, ni dodatne obaveze. Učestvujući u aktivnostima, deca počinju da pronalaze svoju motivaciju!

Igra i aktivnosti u ranom učenju jesu nešto na šta se obraća posebna pažnja u       Školi stranih jezika LINGO, te će o tome biti više reči u nekim od nastavaka ove teme.

• Programi po kojima se uči engleski jezik su, obično, neformalni i prilagođeni dečijim interesovanjima, te deci ne predstavlja problem da usvajanje engleskog (ili nekog drugog) jezika uvrste u svoj svakodnevni život! Na kursu engleskog jezika, dete, učeći uz igru, ne mora da juri postavljene standarde i ocene, kao u okviru redovnog školovanja.
• Deca koja USVAJAJU jezik (u ranom periodu), umesto da ga UČE, verovatno će imati bolji izgovor i osećaj za jezik i kulturu! Takođe, učenje trećeg, četvrtog i svakog sledećeg jezika biće im u velikoj meri olakšano! Deci koja ne usvajaju jezik, tj. koja govore samo jedan jezik, do puberteta se polako smanjuje sposobnost učenja jezika i osećaju da jezik moraju svesno da uče uz pomoć gramatičkih programa, a to često može da izazove niz frustracija!

Ovo su samo neke smernice roditeljima, koje im mogu pomoći da svoje dete usmere na uspešno usvajanje/učenje jezika. Ukoliko imate bilo kakvih pitanja koja se tiču učenja jezika i metodologije, biće mi čast da odgovorim na njih!

Do ponovnog čitanja!

Danijela Grozdanić,

profesorka engleskog jezika i direktorka škole stranih jezika LINGO

Chick Flick & Chick Lit

Chick flick označava tzv. “ženske” (ženskaste?!) filmove, dok je chick lit njegov ekvivalent koji se odnosi na žensku literaturu.

Ova dva termina ste možda susretali, možda ih i znate. Ovo je prilika pozabavimo njima.

Prvo da krenemo u etimologiju samog naziva. Termin “chick” je američki sleng za: “žensku, “ribu”, “mačku”. Secam se jednog druga moje drugarice, koji je, povučen nasim terminom, za jednu svoju profesorku engleskog rekao: “Teacher is a very good fish!”

Dakle, u engleskom jeziku, ako hocete nekog da etiketirate sa “riba”, kazete “chick”. A chick je ništa drugo do “pile”! Skraćeno od reči “chicken”.

Termin “flick” je ništa drugo do stari sleng za “film”. Nekada su bioskop zvali “the flicks”!

Chick lit je, zapravo, chick literature, tj. “ženska književnost”. Možete i pretpostaviti da je možda jedna od prvih chick lit spisateljica, čuvena Jane Austen (”Gordost i predrasuda”, ”Razum i osećajnost”). Uz nju su uzdisale gospođice i dame jos u 19. veku, ali joj se ne moze osporiti kvalitet i značaj, kao i to da je ušla u antologiju engleske književnosti i da je nijedan takav udžbenik nije zaobišao.

U svetu se vode polemike oko podela na muške i ženske pisce, tj na muško i žensko ”pismo”. Ženska emancipacija je donela procvat feminističkog pokreta, kao i feminističkog ”pisma”, odnosno insistiranja na istom. Svakako treba odati priznanje književnim ”aždajama” (u najpozitivnijem smislu te reči!) kao sto je jedna Virdžinija Vulf, Suzan Zontag ili Doris Lesing i mnoge druge spisateljice, ali termin chick lit se uglavnom odnosi na lagani žanr, koji mnogo ne opterećuje, a knjige chick lit-a su kao po pravilu bestseleri. Ljubavna tematika i zaplet se, najčešće podrazumevaju!

Jedno pitanje: Kako objasniti da je neke od ”najnjanjavijih” romana, napisao engleski pisac  Samuel Richardson?! Ko je čitao njegovu ”Klarisu” ili ”Pamelu”, znaće o čemu govorim.

Chick flick filmovi su, kako rekosmo, sleng, upotrebljen pežorativno. Jer, jel’ te, muškarci imaju svoje Konane, Spajdermene, Žan-Klod Van Damove, Čak Norise (?!), Džeki Čenove, Hartigane ili koga već. A ”nesrećne, emotivne i slabe” (?!?!?) zene ”nemaju stomak” da odgledaju jednu žestoku “šorku” ili oružani obračun... I don’t think so!

Elem, chick flicks su filmovi čija je ciljna grupa, takođe, pogađate -  ženska populacija! Njihova tematika odiše tzv. ”ženskim senzibilitetom”, bazirani su na emocijama. Čak je i vreme njihovog puštanja u bioskope, najčešće,  oko Dana zaljubljenih, tj na Valentine’s Day. Žanr je obicno, ali, ne i po pravilu, komedija, a glavna protagonistkinja je, gotovo uvek, žena (plus - Mel Gibson! Sećate se What Women Want?!), koja pokušava da se izbori sa ljubavnim sadržajima koji nju, “nesrećnu”, snađu.

Moja mama je, recimo, volela chick flicks, tvrdeći kako su ”sjajni za opuštanje i zaboravljanje na svakodnevicu, bar na sat i po”. Ipak, i ona se odnosila se prema njima sa kritičkom distancom, nazivajuci ih, pomalo posprdno, “limunadama”. Većina filmova nije mogla da prođe bez Cheryl Lad, i, naravno, neizbežne Jane Seymour, nekrunisane kraljice tugaljivih drama.  Te “limunade” nikad nisam podnosila, ježila sam se, gnušala sam ih se i bežala od njih. Zamerala sam, i zameram im, sve ono što im i nesrećni filmski kritičari zameraju, a to je postojanje šablona i tone plača! Oni su tako tugaljivi, previše slatki, što Englezi kažu cheesy ili tacky (pogledajte u rečnik!).

Ali avaj! Pa, zar i u tzv. “muškim” filmovima ne postoji šablon koji se stalno perpetuira?! Jedino što šaputanje i gugutanje zamenjuje neki sonorni bariton iliti zveket saržera. I još nešto vrlo važno – mnogi muškarci gledaju chick flicks, samo što to ne bi priznali, ni da im život zavisi od toga!

Naravno da nije sve tako jednostavno i crno-belo. I među chick-flick-ovima ima dragulja, koji su čak ovenčani prestižnim nagradama, kao što je Terms of Endearment, ovenčan sa nekoliko Oskara.. A, da... Pa, dobro... I među “testosteronskim” filmovima mogu se naći oni koji su sjajni. Fantastični Sin City, Roberta Rodrigesa je pravi primer. Ijao, kad Džesika Alba (Lil’ Nancy Callahan) kaže: It’s always been you, Hartigan...” ili kada Brus Vilis (John Hartigan) kaže: “There's wrong, and there's wrong, and there's *this*”

Oops! Šta to bi?! Hmmm...

Bilo kako bilo, juče sam slučajno ponovo odgledala svoj omiljeni chick flick, Legally Blonde, sa fantastičnom Reese Witherspoon u glavnoj ulozi, i zaspala kao “ ’tić u gnijezdu”! Pa, i to je valjda jedan dodatni kvalitet, nije li?!

I ne zaboravite, nema ženskih ili muških filmova/knjiga/”pisama” – samo dobrih ili loših!

Do čitanja,

D.

                                      Pamela, by S. Richardson

                                  Sin City, by R. Rodriguez

                                      Legally Blonde, by R. Luketic                       

Pridružujemo se čestitkama šampionu!

Za svu decu koja žele i planiraju da iskoriste sav svoj potencijal!

Bravo, majstore!

Baš Čelik/ Bash Tchelik

Centar stranih jezika "LINGO"
Biblioteka "Dositej Obradović"
Izdavačko preduzeće "The English Book"

S ponosom predstavljaju:

BASH TCHELIK - prevod čuvene srpske bajke na engleski jezik

Gosti:
Timothy John Byford - reditelj, scenarista i prevodilac knjige
Rastko Ćirić - profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti i ilustrator knjige

Sreda, 8. jun, 2011. u 20h

What's cooking?!? - Ep #3

LINGO na RTS-u!

Danas, 9. maja (Dan pobede!), u 16.30, na drugom kanalu RTS-a, u emisiji "Sve boje života", urednice i voditeljke Vesne Pavliček, gost će biti Danijela Grozdanić, vlasnik i kreativni direktor Centra stranih jezika "LINGO".
"LINGO" je izabran za gosta, zbog svog specifičnog i kreativnog rada sa polaznicima, a u okviru usvajanja stranog jezika. Tema razgovora će biti uloga motivacije u učenju stranih jezika.
Repriza emisije - utorak, 10. maj, 10h.

FB: http://www.facebook.com/profile.php?id=1441097436#!/event.php?eid=129541737122784

See you on TV!

The LINGO Show!

Lingo Kids can cook!

Dobrodošli na blog škole stranih jezika LINGO!

-proba-
Evo i nas u "blogosferi"!

Da bismo bili u što boljoj interakciji sa svojim, kako sadašnjim, tako i budućim polaznicima, odlučili smo se i na ovaj vid komunikacije sa Vama.

.